I ove jeseni svedoci smo zapaljene strnjike i požara koje takve radnje neretko izazovu. Osim što su opasne po ljude, paljenje strnjike veoma loše utiče i na samo zemljište, ubijajući u njemu organsku materiju koju veštačkim đubrenjem ne može da se nadomesti.
Za one poljoprivrednike koji se ipak odluče da zapale žetvene ostatke, nadležno Ministartsvo je propisalo novčane, a moguće su i prekršajne kazne.
Odredbama zakona o poljoprivrednom zemljištu za učinjen prekršaj- spaljivanje organskih ostatka nakon žetve useva propisana je novčana kazna i to:
– od 100.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo, odnosno preduzeće ili za neko drugo pravno lice,
– od 5.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu, preduzeću ili nekom drugom pravnom licu,
– od 5.000 do 50.000 za fizičko lice, i
– od 25.000 do 250.000 za preduzetnike.
Paljenje žetvenih ostataka na otvorenom je jedna primitivna agrotehnička mera kojoj poljoprivrednici protivzakonito pribegavaju kako bi izbegli neophodne troškove. Na taj način, međutim, stvaraju veliku opasnost za okolinu, zagađuju životnu sredinu, nanose štetu poljoprivrednom zemljištu i ugrožavaju sveukupan biodiverzitet.
