Energetska vrba: Brzo raste i daje veliku toplotnu energiju

0
1577
vrba
Foto: Wikimedia /autor BCB

Energetska vrba ili, kako je još zovu, brzorastuća vrba, mogla bi da postane jedno od rešenja za probleme sa grejanjem. Reč je o drvenoj, žbunastoj biljci koja raste čak 3 cm dnevno, a životni vek traje do 30 godina. Jednom kada se posadi konstantno može da se seče, jer se brzo samoobnavlja.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Problemi sa grejanjem u Srbiji na drvenstu biomasu mogu da se prevaziđu podizanjem zasada šuma brzorastuće energetske vrbe. Već od druge, odnosno treće godine dobijaju se prinosi od najmanje 30-40 tona biomase po hektaru i energetskog izvora u obliku krupnih opiljaka, briketa i peleta. Ono što je izuzetno važno, to je da ova biljka obezbeđuje konstantanu žetvu tokom svog životnog veka koji traje do 30 godina.

„Za godinu izraste do tri metra, a posle tri godine i petnaestak metara. Energetska vrednost je neverovatnih 4.900 kilokalorija, kao ugalj, ili kao pola litra nafte, dok je, poređenja radi, energetska vrednost hrasta 2.500 kilokalorija“, kaže Gojko Cvetković, diplomirani mašinski inženjer, i stručnjak sa dve specijalizacije iz elektroenergetske efikasnosti, nemačkog GTZ, i japanskog MAEKAVE.

Adama Sultan 1120x180

Energetska vrba (Salix Viminalis) poreklom je iz Švedske. Kod nas se zove još i košaračka vrba. Za razliku od vrsta iz Amerike, švedska energetska vrba nije genetski modifikovana i može da se koristi širom Evrope.

PROČITAJTE I...  Nestašica ogreva: Svaka nova isporuka diže cenu

Cela Panonska regija poseduje odlične uslove za uzgoj brzorastuće energetske vrbe. Ona voli vlažna tla, sa visokim nivoom podzemnih voda, a izrazito je prilagodljiva različitim klimatskim uslovima, te može da raste na zemljištima koja su zagađena i degradirana.

galenika pylon 1120x85

Za jedan hektar zasada brzorastuće vrbe potrebno je između 2.400 i 3.200 EUR, zavisno od tipa i stanja tla, posedovanja potrebne mehanizacije i drugih stvari.

Uzgoj ove vrbe može da posluži za sopstvene potrebe (grejanje kuće, plastenika, sušenje proizvoda), za proizvodnju briketa ili peleta, itd).

S obzirom da ove biljke brzo dosegnu visinu za rezanje, mogu da se spaljuju u termoelektrana zajedno sa ugljem.

Žetva se obavlja mehanizovano, a u zavisnosti šta je krajnja namena mogu se koristiti bio-baler, kombajn i drugo.

Projekti sadnje energetske vrbe u BiH i Srbiji

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH) posadila je 14.000 brzorastućih vrba na jednom hektaru. Kako navodi Izet Čičkušić, član tima EPBiH, obezbedili su još 450 hektara koji se mogu koristiti u ove svrhe.

Isti projekat započet je i u našoj zemlji.

PROČITAJTE I...  Ovo je prvi grad u Srbiji koji uvodi subvencije za ogrev - energetske vaučere

Boni Norman, predsednica američkog partnera u projektu E3 International, rekla je da je toplotna vrednost energetskih vrba veća od smeđeg ugljenika ili lignita koji se obično iskopavaju u BiH i Srbiji.

Vrbe su posađene na četiri mesta, uključujući odlagalište otpada i rudnik uglja. Tu se čak dve trećine električne energije proizvodi u zastarelim termoelektranama na ugalj.

„Korišćenje 75.000 hektara zasada vrbe može da osigura 10 odsto energije koja se u Srbiji trenutno dobija od ugljena“, zaključila je Norman.

Izuzetno je značajna i ekološka komponenta. Prema ispitivanjima u laboratoriji „Jugoinspekta“ ovo drvo ostavlja svega 0,2 odsto pepela, a ima minornu emisiju ugljen-dioksida.

Ukoliko vas interesuje više o sadnji, troškovima, zaradi, žetvi možete pogledati brošuru sa svim tim informacijama OVDE.

Izvori: Agroinkubator Poljoprivreda, Danas, Ekapija

Prethodni tekstIzmeđu opstanka i nestanka: Budžetska eutanazija autohtonih domaćih životinja
Sledeći tekstPodizanje vinograda: Kako posaditi vinovu lozu i šta posle sadnje

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime