Jedan od osnovnih ciljeva organske proizvodnje je povećanje organske materije u zemljištu. Zašto je to toliko važno možete pročitati u narednih redovima.
Zemljište je tačka dodira između živog i neživog, jer na njemu sve nastaje i u njemu sve nestaje. Ono je funkcionalno samo ako ima dovoljnu količinu organske materije. Humus omogućava živim bićima da žive u zemljištu, a samo uz njihovu pomoć može da se odvija normalno kruženje materije i ishrana biljaka preko korena.
Koristi od organske materije u zemljištu su mnogobrojne, a neke od nji su:
1. izvor azota, fosfora i drugih hranljivih materija biljkama;
2. povećanje dostupnosti vode biljkama u uslovima suše i njeno zadržavanje u slučaju viška i poplava;
3. poboljšanje strukture zemljišta i smanjenje ugroženosti zemljišta od erozije i gubitaka;
4. očuvanje biodiverziteta i ekoloških usluga zemljišta;
i još mnogo toga…
Organska materija je nosilac plodnosti zemljišta
Organska materija ima izrazito povoljan uticaj na strukturu zemljišta, protok i zadržavanje vode, dostupnost hranljivih materija i drugo. Međutim, usled loših praksi intezivne biljne proizvodnje javio se stalni trend gubitka organske materije i ovaj trend nije zaobišao ni našu zemlju. Sve je manje poljoprivrednih proizvođača koji mogu da kažu da imaju više od 3% humusa u svojim njivama.
Primena organskih đubriva je gotovo potpuno potisnuta primenom mineralnih (veštačkih) đubriva, a usled smanjenja stočnog fonda i dostupnosti stajnjaka. Međutim, organska materija se gubi i usled erozije, neadekvatne obrade zemljišta, odnošenja i spaljivanja žetvenih ostataka i drugih faktora.
Prema naučnim istraživanjima, gubitak organske materije iz zemljišta se vezuje za intenzivnu konvencionalnu poljoprivredu, dok se u organskoj poljoprivredi gotovo uvek beleži povećanje organske materije.
Dodatna vrednost organske materije u organskoj poljoprivredi je u tome što ona predstavlja glavni izvor hraniva za biljke, a time se automatski smanjuje unos drugih vrsta materijala i energije (inputa) u sistem proizvodnje. Sve ovo doprinosi održivosti korišćenja prirodnih resursa, a naročito je važno što se ne upotrebljavaju azotna mineralna đubriva, koja su poseban problem u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Čovek može u velikoj meri da popravi kvalitet zemljišta meliorativnim merama, o kojima će biti reč u nekim od narednih članaka.
Izvor: Uredjenje zemljista u orgamnskoj proizvodnji, Jordana (Ralev) Ninkov
