Gubitak organske materije u zemljištu je ozbiljan problem koji traži što hitnije rešavanje. Sa druge strane uprovo to rešenje zahteva duži vremenski period, ali se na obnovu humusa u zemljištu mora staviti akcenat, kaže profesor Blažo Lalević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. A koji je zapravo značaj organske materije u zemljištu?
“Organska materija ima puno benefita za biljnu proizvodnju, pa i za same proizvođače, jer ona je faktor stabilnosti eko sistema, faktor uspešnosti biljne proizvodnje. Međutim, to i nije toliko razvijeno u svesti poljoprivredni proizvođača. Nekada je ta praksa bila duboko ukorenjena u našoj poljoprivrednoj proizvodnji, međutim, dana i tokom poslednjih decenija praktično je iskorenjena. Osim u ishrani i dostupnosti hrane biljkama, organska materija je važna sa još jednog aspekta. Znamo da se danas poljoprivredna proizvodnja ne može zamisliti bez hemijskih preparata, ukoliko u zemljišu nema dovoljno organske materije, pestcidi su veoma pokretni te dospevaju lako do podzemnih voda, a ukoliko organske materija ima, ti pesticidi će se vezati za nju, pa sprečavaju njihovo toksično dejstvo.” – ističe profesor Lalović.
A kako smo izgubili organsku materiju? Pa jednostavno nedomaćinskim odnosom prema zemljištu. Nije to problem samo u našoj zemlji, već u čitavoj Evropi, dodaje profesor.
“U čitavoj Evropi je trend smanjnjenja organske materije u zemljištu, pogotovo u južnoj Evropi, gde praktično samo par tačaka sa osrednjim sadržajem humusa. Uglavnom je sadržaj ispod 2% što je slučaj i kod nas, do 3%, a to je veoma nepovoljno. Recimo 60-tih godina taj procenat se kretao između 7-8%. jednostavno sistem je terao proizvođače da proizvode po nekim drugim pravilima, izbegavaju se đubriva koja imaju dugostrajno dejstvo, već se sve posmatra kratkoročno, pa se koriste mineralna đubriva. Napraili smo problem na duge staze.” – dodaje profesor.
Kako su povećali organsku materiju?
Zajedno sa profesorom smo obišli jednu njegovu oglednu parcelu, odnosno voćnjak u Lipolistu, na kojoj je bio izražen nedostatak organske materije i na kojoj su uspeli da je povećaju čak dva puta.
“U potrazi za parcelom koja će nam biti ogled, tražili smo parcelu sa niskim procentom organske materije, a to i nije bio tako težak zadatak. Na ovoj parceli gde je sada voćnjak bio je veoma nizak procenat organske materije. Generalno je sastav azota, fosfora i kalijuma bio dobar, ali je problem sa nedostatkom organske materije bio izražen. Naš cilj je bio da to popravimo. Primenili smo tri metode: jedna je bila dodavanje stajnjaka, druga dodavanje komposta, a treća dodavanje mikrobioloških đubriva. Cilj nam je bio da dodamo i stimulatore rasta, koji će pomoljšati sam porast biljaka. Nakon primene svega ovoga, dobili smo povećanje organske materije za dva puta, a još bolje rezultate očekujemo naredne godine.” – kaže naš sagovornik.
Trenutni način intenzivne poljoprivredne proizvodnje mora da se menja, kako od plodnih oranica ne bismo napravili beton. Mora se probuditi i svest poljoprivrednika, ali i viših instanci koje će pomoći proizvođačima da poboljšaju kvalitet zemljišta. Na taj način obezbede njegovu plodnost i budućim naraštajima.
