Gazdinstvo Žike Miloševića staro je i bespomoćno. Na imanju su ostali samo on i supruga, sa primanjima ne većim od 13 hiljada dinara, koliko iznosi poljoprivredna penzija. Ćerka brine o njima i pomaže im, ali i dalje penzija koju su ostvarili nije dostojna pristojnog života i svega onoga što su godinama stvarali i u šta su ulagali. Imanje je nekada bilo puno povrća, krava, svinja i ovaca, a danas je ostalo tek toliko da se preživi.
Prema zadnjim zvaničnim informacijama Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra 2021. godine, stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2020. iznosio 22 000 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.
Poljoprivredne penzije su sramotno niske, uprkos tome što se doprinosi i sve druge dažbine prema državi plaćaju svake godine redovno. Kada zanemoćaju i ostare, ljudi na selu su prepušteni sami sebi i moraju da se bore kako bi preživeli svaki novi dan. Stari ljudi se obično suočavaju sa gomilom zdravstvenih problema i nisu u mogućnosti da poslove na imanju obavljaju kao nekada.
Muka muku stiže
Poplava koja je zadesila mionički kraj poplavila je mnoga imanja. Kuća deda Žike nalazi se odmah uz obalu reke i za samo nekoliko sati odnela je sve što su imali u bašti i od čega su mogli da žive, jer od penzije to svakako ne mogu. Stari ljudi su nemoćni da kreću sve iz početka i osuđeni su na to da sami moraju da se brinu o tome hoće li imati od čega da žive. Država nema programe i mehanizme koji bi pomogli ovoj ugroženog grupi ljudi i omogućili im dostojanstvenu starost. Nekad su ostave i frižideri u ovoj kući bili puni hrane i obilja, a danas su gotovo pusti.
Deda Žika kaže da nikada nije video ni jedan dinar od subvencija. Na imanju se pored povrća nalazi i nekoliko ovaca, rase Cigaja, koje se gaje prvenstveno zbog mesa. Mleka nema, a nakupci dolaze po jaganjce, jer naš sagovornik više ne može sam da ide i prodaje kao pre. Deda Žika je povrće sa imanja, pre poplave, prodavao na obližnjoj pijaci u Valjevu, gde je imao svoje stalne kupce.
Naš domaćin kaže da do sada niko od nadležnih nije dolazio da proceni štetnu koju mu je reka Ribnica nanela. Osiguranje nema i uzda se samo u dobru volju, dobrih ljudi iz Opštine, koji će, kako se nada, doći do njega i videti kako je teško kada se ostane sam na pustom imanju.
Sagovornik: Živorad Milošević, poljoprivredni penzioner i poljoprivrednik iz Tabanovića
