Poljoprivrednici – Građani drugog reda

0
715
traktor kukuruz njiva
Foto: Pixabay

Nije mali broj onih koji zavide ljudima koji žive na selu. Uvereni su da poljoprivrednici žive u izobilju (hrane, pre svega), dok oni u gradu, maltene, gladuju. Pa ipak, ne bi se menjali (i koliko se zna) niko iz grada nije otišao na selo da živi kopajući zemlju. Bekstvo iz sela (još traje), a završava se u gradu. Našem ili tuđem.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Na selu je rašireno uverenje da su zemljoradnici (uvek bili) „građani drugog reda“. O toj temi je bilo reči više puta u prilozima koje zabeležimo na terenu, ali sada evo dokaza da je to osećanje zasnovano na neoborivim činjenicama.

Poljoprivredne penzije su sramotno niske, uprkos tome što se doprinosi i sve druge dažbine prema državi plaćaju svake godine redovno. Kada zanemoćaju i ostare, ljudi na selu su prepušteni sami sebi i moraju da se bore kako bi preživeli svaki novi dan. Stari ljudi se obično suočavaju sa gomilom zdravstvenih problema i nisu u mogućnosti da poslove na imanju obavljaju kao nekada.

Adama Sultan 1120x180

Gazdinstvo Žike Miloševića, iz okoline Mionice, staro je i bespomoćno. Na imanju su ostali samo on i supruga, sa primanjima ne većim od 13.000 dinara, koliko iznosi poljoprivredna penzija. Ćerka brine o njima i pomaže im, ali i dalje penzija koju su ostvarili nije dostojna pristojnog života i svega onoga što su godinama stvarali i u šta su ulagali. Imanje je nekada bilo puno povrća, krava, svinja i ovaca, a danas je ostalo tek toliko da se preživi.

PROČITAJTE I...  SPAS: Panika je među proizvođačima tovljenika

Urušen sistem agrara

Ko želi penziju pod starost neka se osigura i plaća doprinose, politika je sistema. Poljoprivredne penzije su danas ponižavajuće niske, a za nju su ljudi uplaćivali minimum 15 godina. Poljoprivrednike koji doprinose nisu uplaćivali, jer ne mogu da plate, uveliko tuže retroaktivno, čak i za zdravstveno osiguranje koje nisu koristili.

pylon galenika jan 023

Fondu penzionog osiguranja, za poljoprivrednike, država duguje mnogo novca, a sami osiguranici kojih ima oko 430.000 duguju značajne svote novca, jer nisu u mogućnosti da ih plate. Kada bi se dugovi izmirili “seljačke” penzije bi porasle i stizale bi na vreme. Cene poljoprivrednih proizvoda ne pokrivaju ni izdatke za đubrivo , seme i gorivo, a ponajmanje zasluženu zaradu i doprinos sa penzijsko osiguranje.

Suprotno tome, kada se pravi kalkulacija za industrijsku robu, u cenu koštanja uračunava se bruto zarada radnika, što znači da kupac plaća i doprinos za penzijsko osiguranje radnika i službenika. Seljaci dakle, moraju sami da plate doprinos za penzijsko osiguranje, čak i kada umesto zarade, zbog niske otkupne cene, trpe gubitak.

KWS banner 728x90

Upravo ta razlika u načinu obračuna prodajnih cena agrarnih i industrijskih roba je razlog što seljaci za sebe godinama (i danas) tvrde da su građani drugog reda.

PROČITAJTE I...  Više novca za stočarstvo, subvencije i osiguranje

Problem bi se rešio lako. Ako bi se, na primer, otkupna cena (koštanja) mleka, pšenice i drugih proizvoda povećala za samo par dinara, to potrošači ne bi osetili (pod pretpostavkom da se trenutna inflacija zaustavi i svede na razumnu meru), a u Fondu bi se skupilo dovoljno novca da zemljoradničke penzije porastu i redovno stižu. Ali, kakve su prilike u politici, ispašće da je ovo lako reći, ali veoma teško ostvariti. Ostane li kako jeste, iz sela će otići još mladih ljudi, selo će ostariti, a korov i parlog u ataru će uzeti primat.

Prethodni tekstOvlašćene organizacije u 2023. za sertifikaciju i kontrolu organske proizvodnje
Sledeći tekstKako sa gaji kineski kupus – PAK CHOI

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime