Zašto je prva godina u proizvodnji lešnika ključna za dalju proizvodnju?
Promenljivi klimatski uslovi i sve neizvesnije poljoprivredne godine uverili smo se, sve češće proizvođače teraju da svojim primarnim i neretko naslednim porodičnim proizvodnjama, prirodaju neke nove, pa čak i još ne rasprostranjene. Uglavnom se dugoročno razmišlja kada je to slučaj, ne bi li se kako tako, proizvodnja sačuvala i nastavila. Upravo time se vodio i Predrag Nađalin iz Čuruga koji je postojećem ratarstvu, pre nešto više od godinu dana dodao i oko dva i po hektara zasada lešnika.
Pre započinjanja proizvodnje lešnika, Predrag je morao kaže mnogo da uči, čita, pita i gleda. Baš kao početnik i u bilo čemu drugom. Nepostojanje slične proizvodnje u kraju je dosta otežalo taj početak, ali firma sa kojim je sklopljen ugovor o saradnji, pružila je i veoma temeljnu stručnu i tehničku podršku. Kako po pitanju obuke, tako i u pogledu odabira sorti lešnika.
Rasađivanje sadnica, postavljanje sistema za navodnjavanje, održavanje prostora između sadnica i borba sa bolestima, samo su deo posla koji svakog proizvođača lešnika u prvoj godini proizvodnje očekuje.
Proizvođača lešnika u Vojvodini još uvek ima malo, svega nekoliko desetina, ali ovaj broj, kao i površine pod zasadima polako se šire. Dobra stvar u svemu tome je kaže i Predrag to što je još uvek lako povezati se i razmeniti iskustva, što opet njemu, kao i većini početnika u ovoj proizvodnji, mnogo znači. A iskustva drugih proizvođača kažu da se prvi rod kod lešnika može očekivati u trećoj proizvodnoj godini, dok pun rod kreće od pete.
Svim proizvođačima koji su zainteresovani za ovakvu proizvodnju, Predrag savetuje da se takođe informišu i o podsticajima koje država nudi za ovakve proizvodnje, jer ulaganja koja su potrebna nisu mala i kako kaže, svaka pomoć je do sada bila korisna.
Predrag Nađalin je prošao kroz svoju prvu godinu proizvodnje lešnika i svestan je da ga na putu do isplativosti očekuje mnogo posla i strpljenja. Nakon jedne godine prednosti naspram onih koji možda sada razmišljaju o započinjanju slične proizvodnje, naš domaćin još skreće pažnju na nekoliko bitnih stvari koje se mogu javiti kao prepreke ili problemi.
Naš domaćin nije pesimista ni kada je postojeće ratarstvo u pitanju, ali voleo bi kaže da još neke parcele pod ratarskim kulturama zameni lešnikom iz razloga što je reč o stabilnijoj, dugoročnijoj i proizvodnji koja će moći i njegovog sina da sačeka baš takva kakva bude bila, u punom rodu.
