U sokobanjskoj opštini premije za mleko kasne a mladi proizvođači su nevidljivi za nadležne!
Dejan i Milena Lazić iz Resnika nadomak Sokobanje, pokušali su najpre da izgrade život van svog sela. On kao građevinac a ona kao diplomirani žurnalista, pre pet godina ipak su odlučili da svoju porodicu podižu na svom tlu. Domaćem, zajedno sa još tri porodične generacije. Ako ništa drugo, poljoprivredom kažu mogu sami da upravljaju, raspoređuju i posvećuju joj se, onoliko koliko im je potrebno i koliko budu želeli. I izabrali su mlečno govedarstvo za to. Niko se pre njih u porodici nije u potpunosti bavio govedarstvom ali danas rado svi učestvuju. Zanimljivo je da su počeli sa samo jednom kravom, za svoje potrebe.
„Prvu kravu smo kupili zbog dece, da bismo imali domaćeg mleka. Sada smo i kozu kupili zbog mleka, pa ih imamo pet od prošle godine, tako da ne znam dokle ćemo da doguramo. Najviše nam je pomogao internet i drugi ljudi koji su nam pričali… Usput učimo, ponekad pogrešimo, pa naredne godine ispravimo ono što prethodne nismo znali“, priča nam kroz smeh Milica o nastanku njihove proizvodnje.
Nekoliko godina kasnije, Andrejevići imaju na svojoj farmi deset grla isključivo simentalske rase. Usmereni su samo na proizvodnju mleka koje predaju lokalnom otkupljivaču. Nije lako kažu i borba je svakodnevna od prvog dana.
Za što veću mlečnost i štalski prosek mleka, Andrejevići su znali da je presudna ishrana grla. Nešto ratarstva imali su u nasleđe, kao i većina proizvođača u kraju. S obzirom na to da je uglavnom reč o rascepkanim parcelama u Sokobanjskim atarima, ratarstvo je isključivo usmereno samo na ishranu grla. Tako se i seje svake godine.
Osim teške suše koja nije zaobišla ni ovaj kraj i niskih cena mleka, zbog neisplaćenih premija, Andrejevići teško ulaze u novu sezonu. U pitanje je dovedena i cela proletnja setva.
„Isplate nam idu na 15 dana. Desi se ponekad neki dan zakašnjenja, to nije opasno. Ali premija nam nije stigla prošle godine za drugi kvartal. Januar, februar, mart, april, maj, jun – u smo stali, ne znam zbog čega, ne znamo kad će da se nastavi, da li će da se nastavi… Poslednji odgovor koji smo dobili je da država nema para“, objašnjava nam Dejan.
Dejan i Milena nisu usamljeni slučaj mladih poljoprivrednih entuzijasta u Sokobanjskom okrugu. Voleli bi da prošire i unaprede svoju proizvodnju, ali im to kaže Milena, nikako ne polazi za rukom iako pokušavaju.
Na gazdinstvu Andrejevića žive četiri generacije i vole sve što rade. Ukoliko međutim, situacija sa mlekom i neisplaćenim premijama potraje, Dejan kaže da će pokušati sa tovnim govedarstvom jer od ove ljubavi i na ovaj način, ova porodica neće moći još dugo da živi. Priželjkuju proširenje objekata i broja grla, ali zbog sve neizvesnijih poljoprivrednih godina, ne žele da rizikuju sa kreditima. Dovoljno će biti kažu i samo ono zarađeno, a zaostalo.
