23-ogodišnjem Rastislavu Đierčanu iz Šida, od malih nogu, plastični traktori bili su omiljene igračke, koje je kotrljao na njivi svoga dede. Danas njih dvojica, sa pravim traktorima i pratećom mehanizacijom, obrađuju približno 100 hektara obradive zemlje. Ratarska proizvodnja ima dugu tradiciju u ovoj porodici. Nakon što je maturirao u srednjoj Poljoprivrednoj školi u Futogu, sve svoje znanje i energiju uložio je u napredak više od 200 godina starog zemljišta. Na radost njegovog dede, Rastislav je kancelariju u nekoj od državnih firmi odlučio da zameni onom pod vedrim nebom.
Brujala je njegova mehanizacija i jesenas ali i s proleća. Blagovremeno je posejao sve svoje ratarske kulture: pšenicu, kukuruz, soju, šećernu repu, uljanu repicu. Ovaj mladi ratar smatra da je imperativ opstanka u ratarskoj proizvodnji, eksperimentisanje sa raznim visokoprinosnim kulturama, a pre svega sa novijim hibridima. Zbog pređašnjih iskustava, zasejao je više sorti kukuruza, na oko 35 hektara. Pšenicu je poslednjih godina sejao na nešto manjim parcelama zbog nerentabilnosti.
Iako je uljanu repicu posejao svega 17 hektara, eksperimentalno, proizvodnji se ozbiljno posvetio, jer ona ne trpi proizvoljnosti. Pitali smo ga, šta je sve neophodno uraditi kako bi se postigli zadovoljavajući prinosi te biljne kulture. Rastislav kaže da je njihov ratarski kraj zahvatio trend gajenja uljane repice. On smatra da je glavni razlog tome činjenica što je ta ozima kultura isplativa i tražena na tržištu.
Đierčan kaže da, kada je reč o ceni uljane repice da je ona u poslednje tri godine ne samo zadovoljavajuća već i stabilna. Prošle godine je bila 40 dinara po kilogramu – što je jedan od razloga što planira da udvostruči proizvodnju tog useva. On dodaje da su prinosi te popularne uljarice žutih cvetova, uz pravilnu primenu agrotehnike, i preko 4 tone po hektaru. Ipak, kako kaže naš sagovornik, kao i u svakoj proizvodnji, prilikom gajenja uljane repice, moguće je naići na brojne probleme.
Dobra agrotehnika – dobri prinosi
Jedan od njih su nepovoljni vremenski uslovi, s obzirom na to da je njeno seme veoma sitno, poput makovog zrna i osetljivo, pa je dobra priprema za njega od ključnog značaja. On kaže da su ga iskusniji proizvođači savetovali da je najbolji predusev uljane repice -pšenica. Seje se početkom septembra, a same mašine-sejalice moraju biti visokog kvaliteta. Takođe je veoma važno, kako savetuje naš mladi proizvođač, đubrenje, valjanje. Kada je reč o zaštiti, neophodan je jedan tretman fungicidom i insekticidom.
Temeljno je mladi Đierčan savladao i druge izazove koji se danas nameću pred proizvođače ratarskih kultura, pre svega kada je reč o kvalitetu zemljišta. Ove godine su tamošnji ratari bili prinuđeni češće da prskaju šećernu repu protiv cerkospore tj. pegavosti lista šećerne repe i repine pipe.
Kada je reč o udruživanju poljoprivrednika i plasmana žitarica posredstvom zadruga, kaže da mu je lokalna kooperacija od velike pomoći. Što se tiče pomoći države, ona bi, kaže, mogla biti i veća. Celokupna proizvodnja zasnovana je iz sopstvenih sredstava, a za subvencije, do sada, nije aplicirao jer je period za povraćaj sredstava, koji je država odredila, predugačak.
Izboriće se on, kaže, sa svim nedaćama koje prate njegovu proizvodnju jer on to radi, pre svega, iz ljubavi i želje da nastavi dvovekovnu tradiciju. Ohrabruje podatak da se mladi Šiđani, poput Rastislava, po završetku srednjih škola i fakulteta vraćaju iz inostranstva u svoje rodno mesto. A stečena znanja primenjuju na gazdinstva svojih predaka i tako nastavljaju višedecenijsku tradiciju proizvodnje najboljih sremskih proizvoda. Od kukuruza preko kulena do vrhunskih vina.
Opširnije pogledati u prilogu.
