Ratarska proizvodnja u Turiji

0
947
Agrosaveti---Ratarska-proizvodnja-u-Turiji---02
Kakva je bila ratarska proizvodnja u godini iza nas

Zimski period i završetak ratarskih radova je pravo vreme za sagledavanje sezeone koja je iza nas. Uprkos dobrim prinosima, godina nije bila laka, kaže Saša Atanasković, ratar iz Turije. Posledice iz sušne 2017. godine osetile su se i u 2018. Na sve to niske otkupne cene ratarskih kultura ni malo nisu doprinele izlasku iz krize, dodaje naš domaćin.

Spyrale Adama 1120x1080

“Dobar deo prinosa smo prodali odmah s njive, baš zbog teške prošle godine. Imali smo velikih problem sa razduživanjem, te je sve to valjalo rešiti kako ne bismo opteretili dugovima za repro materijal i narednu godinu.” – kaže Saša.

Cena nafte kvari računicu

Turijska zemlja važi za jednu od boljih u Vojvodini. To nekada i nije prednost, jer su cene zakupa izuzetno visoke i sežu do 300 eura po jutru. Saša obrađuje oko 95 jutara. Na sve to visoka cena nafte je nešto što kvari svaku računicu i predstavlja najveći input u svakoj proizvodnji. Naš domaćin ne razume zašto ne može da se primeni neki mehanizam koji bi poljoprivrednim proizvođačima omogućio povoljniji dizel.

LIBRETO 1120x180

Agrosaveti---Ratarska-proizvodnja-u-Turiji---01“Mi ne trošimo naftu zato što volimo i ne vozimo se autoputevima, već njivama. Ne vidim zašto nam ne bi država oprostila tu akcizu. Kažu biće zloupotreba, pa kako su to rešili u Hrvatskoj? Plavi dizel, kazniš dvojicu i kraj.” – objašnjava Saša.

PROČITAJTE I...  Ratarska proizvodnja u Surduku

Kada već spominjemo zemlje u okruženju, valja spomenuti da one imaju i daleko veće subvencije. Bilo kakvo poređenje i takmičenje sa njima izlišno je, smatra Saša koji se bavi samo ratarstvom i od toga živi. Puno je modela kako se može pomoći poljoprivrednicima, te ne mora to biti “živ” novac, ističe naš sagovornik.

Agrosaveti---Ratarska-proizvodnja-u-Turiji---03“Nije neophodno pomoći nam kroz direktna plaćanja. Značilo bi i kroz veštačko đubrivo, koje je opet poskupilo, kao i UREA.” – kaže Saša.

Puno je problema i nedaća koje tokom godine pogode naše poljoprivrednike. Upravo jedna od njih bila je i jesenja suša koja je omela mnoge prilikom setve ozimih useva. U setvenoj strukturi našeg domaćina dominira soja, pa kukuruz i pšenica koju je posejao 7. oktobra i koja je krenula sa nicanjem tek u drugoj polovini decembra. Kako nam je rekao naš domaćin, on je odradio punu agrotehniku. Čak je malo i povećao setvenu normu baš zbog suše. Međutim pitanje je kako će takva pšenica podneti zimu. Većina se ratara nada blagoj zimi kako se na tim površinama ne bi morale sejati jare kulture.

PROČITAJTE I...  Odgajivači svinja imali sastanak sa ministrom

Prethodni tekstUzgoj svinja u Bosni
Sledeći tekstUzgoj Safolk ovaca u Banatu

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime