Sistem krava – tele na Krčedinskoj adi

Krčedinska ada je zaista jedno jedinstveno mesto koje predstavlja pravu oazu za životinje. Dane Lončar, mladi stočar iz Beške je naš domaćin, te nas on čamcem prevozi preko. Kako kaže, on ovako svakodnevno, bez obzira da li je lepo ili ružno vreme, jer je neophodno obići životinje. Vrlo brzo stižemo na Adu gde se slobodno šetaju krave, konji, svinje. Kako kažu naši domaćini, životinje ovde uživaju i žive u skladu sa prirodom. Dane i njegov brat, Ilija, su bukvalno odrasli na Adi i sa životinjama, te im je stočarstvo u krvi još od malena. Tamo praktikuju i sistem krava – tele.

“Mi ovako čitav život. Dolazili smo ovde savkodnevno sa pokojnim ocem, a zatim smo brat i ja nastavili. Životinje na Adu dovezemo u martu i tu smo do novembra, dok je lepo vreme. One su ovde slobodne, sistem krava – tele je. Trenutno imamo oko 200 grla krupne stoke, desetak konja i oko 200 komada svinja.” – kaže nam Dane.

Prvi utisak nam je kao da gledamo neki western. Životinje su svuda oko nas, vrlo su pitome i okupljaju se čim čuju Danetov glas. Samo smo očekivali nekog kauboja na konju, a bude i toga, kaže nam Dane, jer je Adu lakše obići na konju. Površina Krčedinske ade je oko 9 kilometara kvadratnih, te je nije lako obići. Mi smo se držali pašnjaka koji se nalazi tik uz obalu. Svinje nismo snimili, jer su negde duboko u šumi, ali biće prilike i za to. Da spomenemo još i to da se Krčedinska ada naslanja na Koviljsko-petrovaradinski rit, a međi se i sa Gardinovačkim rukavcem i Dunavom.

SISTEM KRAVA-TELE SVE ZANIMLJIVI STOČARIMA

Naši domaćini poznaju svaku svoju životinju. Dok koračamo možete ih čuti kako govore: a evo je moja Rubi, evo je moja Šara itd. Iako na prvi pogled sve ovo deluje kao nesklad, verujte, svaka životinja gleda svoja posla, a žive skladno jedna uz drugu sve do zime. Ova oaza stočarima puno znači, jer kako kažu, da nije nje, pitanje je da li bi se bavili ovim poslom.

“Ada nam zaista puno znači, da nije nje mi ne bismo mogli imati toliki broj stoke, jer da ih držimo kući nema računa. Ovako one ovde pasu, pa je matematika drugačija.” – ističe Dane.

Kao što je Dane rekao, on ima sistem krava – tele i za sada sve lepo funkcioniše, jer ima ljudi koji traže samo telad iz slobodnog uzgoja. Baš su sada prodali 5 teladi ljudima iz Novog Sada, koji su se organizovali pa kupili lepu teletinu za zamrzivač, priča nam naš domaćin. Cene su se malo popravile, a stočari pozdravljaju i subvencije koje itekako dobro dođu. Cena teladi je oko 500 eura, a potražnja nije stala ni kada je drastično pala cena bikova, kaže nam Dane.

“Cene su se malo sada popravile. Bikovi su zaista jeftini, oko 1,8. Tu nema računice. Ali uprkos tome, potražnja za teladima nije stala. Traže ljudi, zovu. Verujem da ko jednom isprazni štalu, teško je napuni, te ljudi to ne dozvoljavaju, već vrte u krug. Vole ljudi ovu telad iz slobodnog uzgoja, sve više to cene, tako da sa prodajom nemamo problema. Imamo i subvencije koje nam puno znače: za hranu, za nova grla, itd.” – priča nam naš domaćin.

AKCENAT NA HEREFORDU

Dane i Ilija imaju plan da dođu do 300-400 krava, a akcenat će biti na herefordu koji se u ovakvom sistemu držanja, odlično pokazao.

“Idemo skroz na hereforda. Sada samo hereford bika puštam. On nam se odlično pokazao. Vrlo brzo napreduje, ima dobar radman mesa. Ono što je bitno, lako se tele, imaju sitniju telad koja brzo napreduju, tako da stavljamo akcenat na tu rasu.” – kaže Dane.

ŠAKALI NAJVEĆI PROBLEM

Dobar deo površina na Krčedinskoj adi je u privatnom vlasništvu, te i naši domaćini planiraju da kupuju parcele, kako bi bili sigurni da će Adu moći da koriste za potrebe stoke. Krčedinsku adu koristi 20-ak stočara, a ovde se nalazi oko 1000 životinja. Ono što im predstavlja veliki problem jesu šakali.

“Problem jesu poplave, ali one se javljaju na svakih recimo pet godina. Međutim, trenutno najveći problem su nam šakali. Pre neki dan su mi udavili tele. Najviše odnose prasiće, pa ako krmaču ne zatvorite, prasići su im poslastica. Lovci ne mogu ništa, jer je ovo zaštićeno područje, nema lova.” – dodaje naš domaćin.

Ali ne odustaju ovi mladi stočari od slobodnog uzgoja, od Krčedinske ade. Oduvek se stoka ovde napasala, a uprkos problemima, benefita je ipak više. Ono što takođe valja spomenuti, jeste da je sve više turista koji dolaze ovde da se prošetaju, da se druže sa životinjama, da roštiljaju, te je Ada postala atraktivna lokacija za brojne ljubitelje prirode.