Zemljoradnička zadruga Maradik je osnovana još davnih 50-tih godina. Od 1989. posluje u današnjem obliku. Ima 54 zadrugara, a obrađuje oko 120 hektara zemlje. Osnovno im je ratarstvo, a imaju i stotinak kooperanata, kaže zamenik direktora ZZ Maradik, Dejan Radosavljević. U setvenoj strukturi ove godine dominira kukuruz, pšenica, ječam, ali suncokreta nema, iako su ga nekada radili.
“Mi u Zadruzi smo prošle godine imali posejano oko 30 hektara suncokreta, a ove godine nismo posejali ni hektar. Što se tiče kooperacije, podelili smo određene količine semena, ali ni to nije na prošlogodišnjem nivou. Razlog je cena. Reč je o uljarici, pa smatram da bismo trebali znati unapred neku cenu, kao što znamo koliko košta ulje.” – smatra Radosavljević.
Žetva pšenice je bukvalno pred vratima, a kada se u ruke uzmu papir i olovka, priča je slična kao kod suncokreta, dodaje Radosavljević.
“Baš pre neki dan smo pravili kalkulaciju za pšenicu. Ako računamo neki prosečan prinos, jer ove godine ne očekujemo katastrofu, ali neće biti ni nekih rekordnih prinosa. Dakle oko 3-3,5 tone po jutru. Pa ako računamo prošlogodišnju cenu od 18 dinara, nama bukvalno kompletan spomenuti prinos pokrije troškove i to je to, zarade nema.” – dodaje naš sagovornik.
KUKURUZ NAJSIGURNIJA RATARSKA KULTURA
Realnija cena pšenice bi bila 23-24 dinara, dodaje naš sagovornik. Zbog cena koje prate ovu proizvodnju proteklih godina, pšenicu ljudi seju samo zbog plodoreda, odnosno kako bi očistili parcele od korova. Iz tog razloga je kukuruz najzastupljenija ratarska kultura i na parcelama ZZ Maradik.
“Prošle godine smo mi u zadruzi, baš negde u ovom periodu, napravili terminske ugovore za kukuruz sa cenom od 16,70, pa smo celu proizvodnju tako i prodali. Prinos je bio dobar, pa bruto dođe na oko 100.000 dinara po jutru. U toj sumi imaš i zaradu, možeš da platiš i arendu, itd. Kod pšenice, ječma i suncokreta sve se svodi na 60-70 hiljada dinara po jutru. Tu sa arendom od 30 hiljada dinara, nema matematike.” – ističe Radosavljević.
NEDOSTAJU VEĆA SKLADIŠTA
Naš sagovornik kaže da iako su oni mala zadruga, svojski se trude da isprate trendove u poljoprivredi. Trude se da svake godine kupe neku priključnu mašinu, a ono što bi im trebalo u skorijoj budućnosti jeste dodatni skladišni prostor, jer su odavno prevazišli postojeće kapacitete.
“Što se skladišta tiče, tu smo ograničeni i postoji potreba za većim skladišnim prostorom. Konkurisali smo kod Ministarstva za regionalni razvoj, kod gospodina Krkobabića, ali nismo prošli. Ako konkurs ponovo bude raspisan, mi ćemo ponovo konkurisati, jer nam veća skladišta trebaju kako bismo bili konkurentni” – kaže naš sagovornik.
Trenutni skladišni prostor je oko 700 tona, a potrebe su za najmanje još toliko, ističe Radosavljević.
