Iako ne postoje precizni podaci o tome koliko je u Banatu posejano šećerne repe, na terenu je sve manje onih domaćina koji su istrajali u proizvodnji slatkog korena. U banatskom selu Idvor, nekada se svaka porodica bavila tom proizvodnjom, ali su se vremenom, zbog neisplativosti, meštani preorijentisali na profitabilnije ratarske kulture. Nakon najave resornog Ministarstva, da će od ove godine subvencionisati tu proizvodnju, sa 35 hiljada dinara po hektaru, ponovo se budi interes za njegovim uzgojem, naročito među mlađim meštanima. I roditelji Marka Zakića, mladog idvorskog proizvođača, su pre dvadesetak godina sejali šećernu repu, pa su odustali, a na njegovu inicijativu, ove godine će se ta kultura, na oko 30 hektara, ponovo naći na njihovim njivama.
Prethodne dve godine bile su izrazito loše za banatske ratare
Porodica Zakić se na oko 300 hektara bavi proizvodnjom pšenice i kukuruza, a za šećernu repu su se, kako nam je rekao 20-ogodišnji Marko, opredelili kako bi mogli da unaprede svoju konkurentnost, povećaju proizvodnju i ostvare veću zaradu.
Prethodne dve godine su za ratare tog kraja, kako nezadovoljno dodaje, bile izrazito loše. Rod pšenice je bio solidan, ali prinosi kukuruza, kao glavne kulture, im je podbacio. Nikada topliji decembar, česta temperaturna kolebanja, i januar bez snega, definitivno će se odraziti na kvalitet ozimih kultura, kažu stručnjaci uz napomenu da će to za proizvođače značiti i veći stepen budnosti, zbog mogućih pojava bolesti biljaka.
Marko kaže da svakodnevno obilazi svoje parcele, i da su im usevi trenutno u dobroj kondiciji. Nada se da će ih vremenske prilike poslužiti, i da će ove godine uspeti da nadmaše prošlogodišnje prinose. Brinu ga skupi inputi, i voleo bi kada bi država, ove godine imala više sluha za domaće ratare.
Kako kaže, prošle godine im je bila u poseti delegacija iz Ministarstva poljoprivrede, na čelu sa tadašnjim ministrom, Branislavom Nedimovićem. Rado će ugostiti i aktuelnu ministarku, kojoj poručuje da bi više pažnje trebalo da se posveti mladim proizvođačima, naročito onima koji su ostali da žive i rade u svom rodnom selu. Dve su im stvari ključne, ističe Marko, subvencionisano gorivo, i subvencije po hektaru, bez ograničenja do 20 hektara.
Minusi u ratarskoj proizvodnji pokrivaju se prodajom belog luka
Marko kaže da, iako u selu Idvor ne postoji zadruga ili specijalizovano Udruženje, meštani su predusretljivi i udruženi, i maksimalno se ispomažu, naročito u jesenjim i letnjim mesecima, u vreme setve i žetve. Iako je sve manje optimizma u redovima ratara, a mnogi od njih su zemljište izdali i u zakup, porodica Zakić se ne predaje, a minuse u ratarskoj proizvodnji pokrivaju prihodom od proizvodnje jesenjeg belog luka, bostana i paprike. Marko je odlučan da postojeće proizvodnje podigne i na viši nivo, i život u Idvoru ne bi menjao ni za šta na svetu.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Marko Zakić, proizvođač ratarskih kultura iz Idvora
