Proizvodnja pšenice – nema zarade

0
121
Agrosaveti---Zetva-psenice---Vrbas---03

PRVI PROSEČNI PRINOSI U VOJVODINI OKO 3,5 TONE PO JUTRU

Žetva je lagano krenula, ali i ove godine ona ostavlja gorak ukus u ustima svim proizvođačima kada je proizvodnja pšenice u pitanju. Cena od 16-17 dinara ne pokriva ni troškove ulaganja, jer su prinosi desetkovani prolećnom sušom.

Web-baner-Movento-Vertigo-1120x180-V01

U selu Sakule u Banatu žetva je počela pre nekoliko dana. Kako je za Agrosavete rekao poljoprivrednik Zoran Erdeljan, ni ove godine u proizvodnji pšenice nema apsolutno nikakve zarade.

2-Vertigo-Kalif-Mega-1120x180

“Neki će biti srećni ako navuku i pokrivanje uloženog. Prinosi su loši, oko 3-3,5 tone po jutru. Sa 3,5 tone mi smo na nuli, ako računamo da je cena 17 dinara. Ja je neću predavati, već ću sve odvući kući, to je neka malo bolja varijanta. Pšenice generalno nema, pa se nadam da će posle žetve cena otići bar malo gore. Osim toga, ja kada odnesem pšenicu sa 12,5% vlage, koliko je sada, oni će mi još uzeti i odbiti gomilu stvari. Tako da samim tim što ću je ostaviti kući, ja štitim jedan deo svoga roda.” – kaže Erdeljan.

Web-baner-Luna-Experience-Vertigo-1120x180-V01

Agrosaveti---Zetva-psenice---Vrbas---02

NEKAD JE ŽETVA PREDSTAVLJALA RADOST

Žetva je na pomolu i u somborskom ataru. Kako nam je rekao Žiga Čuvardić, on će skidanje pšenice početi za nekoliko dana, ali već zna da su prinosi daleko ispod očekivanog. Pa kada se na to nakalemi i loša cena, proizvodnja pšenice gubi svaki smisao.

Banner_728x90

“Ja sam u žetvi već 45 godina, i sećam se da je ona nekada predstavljala svetinju, radost za sve poljoprivredne proizvođače, međutim, sada je noćna mora, samo zbog cene. Rod će biti jako mali, do 3 tone po jutru, ništa više od toga. A cena koja se najavljuje je katastrofa. Sa tih 17 dinara se ne možemo ni pokriti, bar 19-20 dinara su nam troškovi.” – kaže Čuvardić.

Biofor baner 728x90

DRŽAVA SE MORA UMEŠATI

Naši sagovornici smatraju da se država mora umešati i na neki način zaštititi proizvodnju hrane. Ako je istina da država ne može da utiče na cenu pšenice, postoje brojni mehanizmi pomoću kojih se može pomoći njena proizvodnja, smatraju poljoprivrednici.

PROČITAJTE I...  Aktuelno stanje strnih žita

Agrosaveti---Psenica---Isplativost---kalkulacija---zetveni-dani-03

“Ja uvek ponovljam, ako država ne može da utiče na cenu pšenice, onda neka nam smanji cenu nafte, na primer, ili neka nam da ozbiljnije subvencije. Postoji 101 način da država pomogne. Slažem se da hrana mora biti jeftina, ali tu jeftinu hranu mora neko i da plati. Mi ne možemo više raditi na nuli, ili u minusu.” – smatra Erdeljan.

“Mislim da je krajnje vreme da se država umeša. Mi moramo imati jednu zaštitnu cenu, proizvodnu cenu, ispod koje se ne može ići. Spominjala su se 22 dinara, eto tada bismo imali oko 2-3 dinara siromašne zarade. Jedno od rešenja kako država može da se umeša jesu subvencije. Sve zemlje u regionu imaju mnogo, mnogo veće subvencije, pa oni onda ni ne moraju toliko da razmišljaju o ceni.” – ističe Čuvardić.

Ono što je za sada jedino dobro u ovogodišnjoj žetvi jeste to što analize prvih otkosa pokazuju da je ovogodišnja pšenica dobrog kvaliteta, dodaju naši sagovornici.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime