Porodica Đuričić iz mačvanskog sela Glušci je svoju kozarsku priču započela pre tridesetak godina. Kako nam je rekao naš domaćin, Svetomir, počeli su sa dve koze koje su podmirivale potrebe porodice, međutim, priča se razvila, te danas ljubitelji kozijeg sira itekako znaju za Đuričiće.
“Prvo smo kupili dve koze, zbog naše dece, onda se to proširivalo, pa smo u jednom trenutku imali 60 koza. Sada imamo 30-ak i zadovoljni smo sa ovom našom proizvodnjom.” – ponosno kaže naš domaćin, Svetomir.
U štalama je francuska alpina sa čijim potencijalom su naši domaćini veoma zadovoljni. Prosek po grlu je oko 3 litre mleka, a pažnja se svakako posvećuje i ishrani i kondiciji samih grla. Tokom staža od trideset godina, Đuričići nikada nisu mleko predavali nekoj mlekari, već su se od samog starta posvetili preradi i proizvodnji kozijeg sira. U ponudi imaju pregršt sireva koji su lako pronašli put do kupaca.
“Imamo široku paletu proizvoda od kozjeg mleka. Radimo pet vrsta kačkavalja: sa kikirikijem, sa belim lukom, pikant, klasik i sa začinskim biljem. A slušamo i mušterije, pa napravimo sir po njihovoj želji. Tu je i surutka, mleko, sir u maslinovom ulju u tegli, kao i mladi sir.” – nabraja Svetomir.
KOZARSTVO SE VRAĆA NA VELIKA VRATA
Reč je o pravim delicijama, tako da mušterija ne manjka, dodaje naš domaćin. Lepa reč o njihovim proizvodima se proširila, te je zapravo najbolja reklama zadovoljstvo njihovih kupaca.
“Mislim da se kozarstvo vraća na velika vrata. Ljudi sve više traže proizvode od kozjeg mleka, jer znaju da je to zdravo. Tokom poslednjih nekolio godina prodajemo daleko više. Idemo i na sajmove, razne manifestacije, tamo se upoznamo sa mušterijama. Prodajemo i od kuće, kao i putem interneta.” – kaže Svetomir.
ZBOG TUĐE GREŠKE IZGUBIO SUBVENCIJE
Koze na ovoj farmi su sve umatičene, a subvencija od 7000 dinara zaista puno znači, ističe naš domaćin. Međutim, birokratija itekako ume da zakaže.
“Uopšte nisam dobio subvencije za 2017. kao ni za 2018. godinu, a razlog je taj što je matična služba pogrešila broj mojih koza. Stavili su na sasvim drugog čoveka. Tako da su mene odbili za subvencije, a ja ništa nisam pogrešio. Žalili smo se, ali nam do dan danas niko nije odgovorio.” – priča nam naš domaćin.
Zbog toga je bio prinuđen da proda 20-ak grla, jer mu subvencije znače upravo za kupovinu hrane za koze. Ipak, naš domaćin smatra da kozarstvo ima perspektivu. Pravo zadovoljstvo mu pričinjava kad vidi mlade ljude koji se okreću ovoj grani stočarstva. Kada ga pozovu u vezi sa nekim savetom, rado im se odazove i rado podeli svoje kozarsko iskustvo.
“Ovo je jedan lep, porodičan biznis, ali je potrebno puno ljubavi, pre svega, a zatim dolazi sve ostalo.” – ističe naš sagovornik.
Planovi su da se nastavi baš ovim tempom, kaže Svetomir. S obzirom na to da na farmi rade samo supruga i on, ne planiraju veće proširenje, jer žele da kvalitet ostane ono po čemu su sada prepoznatljivi.
