Sa iskusnim poljoprivrednikom iz Kovačice, Martinom Tomanovim, obišli smo njegovu proizvodnju šećerne repe i soje, kulture koje on seje svake godine. U ovom delu Banata površine pod repom su umanjene, pa je tako i kod našeg domaćina. On smatra da je repa veoma zahtevna kultura koja iziskuje najmanje 8 prskanja, a cenom se domaći proizvođači ne mogu pohvaliti. A i na kraju, koliko god razmišljao šta da seje, sve je lutrija, kaže naš domaćin.
“Ove godine smo i mi posejali manje šećerne repe, zbog činjenice kako smo prošli prošle godine. Bilo je baš loše, zbog tog probiranja, zbog bolesti. Ali šta da radimo, opet smo je posejali. Ne znamo šta da sejemo. Od suncokreta tako reći nema ništa, ali sve je lutrija. Mi igramo lutriju svake godine, pa šta ispadne.” – kaže Martin.
A da bi repa bila isplativa, sklop mora biti dobar, odnosno prinos, minimum 4 vagona, kaže Martin.
“Repa je kultura koja traži najmanje 8 prskanja, a sve to košta. Ali ako je dobro odradiš, sklop u proleće mora biti dobar, jer ako nije, bolje da izoreš odmah, nego dalje da ulažeš. Dakle, 4 vagona moraš imati, jer su 2 vagona samo troškovi.” – objašnjava naš sagovornik.
Kroz razgovor sa Martinom spomenuli smo i susedne zemlje. Često slušamo kako je repa strateški važna kultura, međutim, naš sagovornik smatra da je bilo kakvo poređenje sa drugima izlišno. Domaćim proizvođačima nedostaje podrška države.
“Drugi imaju subvencije, 300-500 eura, tako da je svako poređenje sa proizvođačima iz susednih zemalja, izlišno.”
Ne cene se proizvođači soje
Takva je situacija i sa sojom, dodaje naš domaćin. Čini mu se da otkupljivači omalovažavaju proizvođače, iako je to kultura koja je veoma važna čitavom svetu, posebno Evropi koja želi soju koja nije GMO.
“Mi jedini proizvodimo NE GMO soju, a ta soja košta više od one neke svetske cene po kojoj nam je isplaćuju. Ali to niko ne gleda. Tom sojom se hrani Evropa, a mi uvozimo sojinu sačmu koja je GMO.” – kaže Martin.
Martin dosta zemlje radi u zakupu, a cene arende nisu ni malo jeftine i kreću se oko 250 eura. I to jeste problem i kada pričamo o podsticajima. Martin smatra da je pomoć za gorivo, osim što je bila ispod svakog minimuma, bila i besmislena. Taj novac nije dobio on već vlasnici parcela, te smatra da se to moglo daleko bolje osmisliti.
