Ova godina biće prelomna za većinu proizvođača malina širom Srbije, smatra 70 – ogodišnji čačanski penzioner, Miloš Prtenjak. On se već pune dve decenije bavi uzgojem malina i kako u pesimističnom tonu dodaje, ovo je prva godina u kojoj ima ozbiljnu nameru da odustane i raskrči svoj malinjak. Sa setom se priseća godina, za koje kaže da su bile „zlatno doba za malinu“. Tada je i počela ekspanzija njene proizvodnje u tom kraju. Ali je to zadovoljstvo kratko potrajalo. Ubrzo su, kako nam priča Miloš, usledile godine u kojima su samo najuporniji entuzijasti opstajali. Brojni su razlozi zbog kojih se i sam premišlja nastaviti ili odustati. Izmenile su se tržišne okolnosti. Radna snaga je postala deficitarna. Pala je i kupovna moć građana, a izostala je i reakcija države.
Nastaviti ili odustati – dilema malinara
U danu naše posete, razgovarali smo i sa Miloševim prvim komšijama – malinarima. Oni su nam se požalili da ih je davno napustio optimizam i savladalo ih je ogorčenje i nezadovoljstvo. Složni su u oceni da se odgovornost za trenutno stanje u voćarstvu može pripisati isključivo državi zbog loših poteza nadležnih. Kako navodi Prtenjak, razne su se garniture vlasti izmenjale za dve decenije koliko se njegova porodica bavi uzgojem malina. Niti jedna nije doprinela tome da se loše stanje popravi, iako se „crveno zlato“ deklarativno smatra strateškim proizvodom naše zemlje. Takav stav je, po njegovom mišljenju i doprineo pravom egzodusu mladih sa sela. Duša ga, kaže zaboli kada vidi da je svaka druga okućnica u njegovom rodnom selu Beli Kamen, zarasla u korov. Miloš kaže da bi se situacija znatno promenila kada bi država još početkom godine odredila akontnu cenu malina. Tada bi svaki voćar mogao da sagleda i napravi kalkulaciju svoje proizvodnje. Tada bi, ocenjuje on, bili izbegnuti prizori blokiranih puteva i prosutih malina u jeku berbe.
Majske kiše i junske suše ostavile traga u malinjacima
Pre dvadeset godina, priseća se ovaj voćar, kada su se sa suprugom odlučili da na očevini podignu plantažu malina, sa ogromnim elanom i entuzijazmom su se upustili u tu poslovnu avanturu. Nakon što su oboje prestali da rade u državnim firmama, rešili su da se povuku na selo i krenuli su korak po korak. Napravio je, kaže naš domaćin, odličan izbor kada je kupio sadnice vilameta. Ta se sorta pokazala kao visokootporna i visokoprinosna. Najvažnije je da joj pogoduju klimatski uslovi i nadmorska visina od oko 800 metara. Za dvadeset godina, kaže da su imali minimalne oscilacije u kvalitetu malina. Ova godina im je u tom pogledu, jedna od lošijih. Obilne padavine ali i sušni dani tokom juna, pogodovali su razvoju prirodnih neprijatelja maline, To se odrazilo na njen kvalitet ali ne i na prinose.
Korov poponac – noćna mora malinara
Srećna je okolnost što imaju višegodišnju uspešnu saradnju sa hladnjačom „Drenovac“ iz sela Mirosaljci nadomak Arilja. Njihovi stručni saradnici su im danonoćno na raspolaganju. Uobičajene pretnje rodu, poput grinja i plamenjače, lako se saniraju. Kako nam se požalio Miloš, ne pamte tamošnji domaćini toliko prisustvo korova poponca, koji im je postao prava noćna mora. Miloš kaže da se sa tom štetnom biljkom tamošnji domaćini nisu susretali 15-tak godina i da je ona mnogima ugrozila ovogodišnji rod.
Kooperanti lokalne hladnjače
Za zalivne sisteme, kako ističe Miloš, nemaju uslova a od protivgradnih mreža sigurnija zaštita im je osiguranje plantaže. Ove godine očekuje da sa oko jednog hektara radnici uberu oko 9 tona malina. Siguran je i spokojan kada je reč o prodaji obzirom da je već 15 godina kooperant hladnjače „Drenovac“. Iako bi voleo da se trenutna situacija u domaćem malinarstvu promeni, nijednog trenutka nije insistirao na tome da se i njegova deca uključe u rad na plantaži. Oni su svoje karijere izgradili u gradu. Mišljenja je da se današnja omladina okrenula isključivo brzom profitu i da je zaboravila da su za svaki posao osnovna pokretačka energija: ljubav, elan i motivacija. Ukoliko se čovek stopostotno daje, uspeh ne može da izostane.
