U Banatskom Novom Selu ratari seju pšenicu, suncokret i kukuruz, a u toj setvenoj strukturi, naravno, dominira kukuruz. To je slučaj i kod Sorina Ardeljana koji obrađuje oko 200 jutara zemlje. Kako nam je rekao probali su i sa uljanom repicom, ali su vrlo brzo odustali.
“Neujednačene padavine, loše nicanje, pa od masovnog sejanja, sada masovno odustaju od uljane repice. Tako da je zastupljena pšenica, suncokret i kukuruz.” – kaže Ardeljan.
Međutim, kako kaže naš sagovornik, primetno je odustajanje i od suncokreta koji poslednjih godina rade samo zbog plodoreda. Isti slučaj je i sa pšenicom koja zapravo služi samo za smenu useva.
“Pšenica se godinama vrtela oko 16-17 dinara, pa onda daš na čuvanje, pa shvatiš da bi bolje prošao da si je prodao u žetvi. Što se suncokreta tiče, mi godinama unazad skrećemo pažnju Ministartsvu na to da mi kada počne žetva ne znamo cenu. Evo ove godine je cena bila 36 dinara, a svuda u okruženju je bila 360 eura. Ne možemo da budemo zadovoljni sa tim, jer ako je u okruženju cena veća, onda treba da bude i kod nas ista takva.” – smatra naš sagovornik.
ĐUBRIVO POSKUPELO 30%
Godina je bila rodna za kukuruz, a cenu koja je trenutna, niko nije očekivao. Međutim, valja naglasiti da su sada i cene đubriva i drugog repro materijala znatno skočile, ističe Sorin.
“Cena kukuruza skočila, automatski poskupelo i đubrivo. I to ne za 5-10%, već za 30-40%. Dosta njih je kukuruz prodalo terminski, koliko su oni izgubili? Sve je nestabilno. Mi smo posle deset godina dobili dobru cenu kukuruza, ali džabe kada sve drugo odmah poskupi.” – ističe Ardeljan.
POLJOPRIVREDNE PENZIJE ISPOD SOCIJALE
Ono što nedostaje, dodaje naš domaćin, jeste jasnija i dugoročnija agrarna strategija koja bi vodila domaći agrar i koja bi zaustavila stihijsko bavljenje poljoprivredom.
“Treba već jednom da se preseče ko se zaista bavi poljoprivredom, a ko ne. I penzije poljoprivredne su male. 40 godina uplaćuješ, pa dobiješ 12000 dinara. Manje su od socijalne pomoći. Nas dvoje u porodici uplaćuje socijalno, šta ćemo imati? Mizernih ni 100 eura. Mi ne možemo da se merimo ni sa jednom zemljom u okruženju. Oni imaju subvencije, jeftinije gorivo, u startu su u boljoj poziciji od nas.” – dodaje naš domaćin.
Što se aktuelnosti tiče, pšenica je, kaže Sorin, u dobrom stanju, bilo je snega, vlage, a ono što sledi jeste prihrana. On ne praktikuje UREU, već AN, a udruženje poljoprivrednika Novoseljanski paori koje broji 100 članova, nabavilo je i green-seeker kako bi tačno znali koliko azota biljkama treba dati, jer bacati đubrivo na pamet, nije ekonomično, ističe naš sagovornik.
