Obilazeći lozničke atare iskoristili smo priliku da kroz razgovor sa savetodavcem iz Poljoprivredno savetodavne službe, Dušanom Despotovićem i porazgovaramo kakva je bila ova ratarska godina koja je praktično na izmaku. Priču započinjemo od samog starta sezone, a to su strna žita.
“Što se pšenice tiče, imala je dosta manje zimske vlage, međutim, sve je to u kasnijim periodima nadoknađeno. Prosek nam je bio od 4 do 6 tona što je za ovaj kraj jako dobro. Mi imamo pojavu rosa koje su nam ograničavajući faktor kod prinosa strnih žita. Te rose nam se obično zadrže do maja-juna meseca, možda i kasnije pa immao slabu oplodnju pšenice, pa samim tim i manji prinos.” – objašnjava Despotović.
Zatim je usledila setva kukuruza koja je protekla bez većih problema, međutim usledile su hladne noći koje su ostavile posledice, a na nekim parcelama je bilo i presejavanja, kaže Despotović. Pa ipak, od juna pa na dalje, vremenske prilike su bile pogodne, te je na kraju i rod kukuruza bio zadovoljavajući, a tamošnji proizvođači su i poznati po vrhunskim prinosima.
“Što se tiče kukuruza prema našim rezultatima sa terena bilo je posejano od 15-18 hiljada hektara, tako je svake godine. Što se prinosa tiče, mi u lošoj godini, kada recimo čitava Srbija podbaci, mi budemo najbolji. Da vam ne pričam kako je kada je godina dobra. Retko ko ovde ima ispod 10 tona. Kada sam spominjao rose, koliko nam ne valjaju u pšenici, toliko su dobre u proizvodnji kukuruza. Ovde se dešava da u julu uđeš u kukuruz, oko 15 santima oko njega imaš vlažnu zonu.” – dodaje naš sagovornik.
SOJA ODLIČNA OVE GODINE
Zato tamošnji poljoprivrednici više vole i sušu, nego obilnije padavine koje im obično donesu poplave i velike štete. Što se soje tiče, pod njom u regionu koji pokriva stručna služba iz Loznice bude oko 1500-1700 hektara u redovnoj setvi, dok je popularna i postrna setva, nakon ječma.
“Ove godine je retko gde pao prinos soje ispod tri tone, a imamo proizvođače i sa pet tona po hektaru. Godina je specifična, što jedan moj kolega kaže imali smo uslove kontrolisanog navodnjavanja. Znači imali smo kiše onda kada je usevima i trebala.” – dodaje Despotović.
Setva strnih žita je u toku, mada ona u ovom kraju ume da se oduži i do decembra, kaže naš sagovornik. On svakako preporučuje da se uradi analiza zemljišta na osnovu koje će se raditi dalja prihrana.
