Već dugi niz godina, otkada je ovčarstvo u Srbiji doživelo ekspanziju, postoji potreba za ozbiljnijim udruživanjem ovčara. Baš iz tih razloga grupa ovčara ove jeseni osnovala Udruženje odgajivača ovaca Srbije. Kako je za našu emisiju rekao član Upravnog odbora tog udruženja, Vladimir Šušić, cilj im je prvenstveno da se izbora za adekvatniju i stabilniju cenu jagnjadi.
“Ove godine, izazvano koronom, pojavio se veliki problem drastičnog umanjenja cene jagnjadi. Ja i većina kolega u Udruženju, smatramo da je to umanjenje izazvano ipak veštački. Mi imamo oborenu cenu jagnjadi za 100 dinara, a jagnjetina u mesarama, pečenjarama je zadržala istu cenu, onda vam je sve jasno. Mi ovde u Vojvodini imamo jednog izvoznika koji nije želeo da obara cenu, pa je i on došao u problem sa našim klaničarima. To je sve izazvalo neke reakcije nas ovčara, pa smo se okupili i osnovali Udruženje odgajivača ovaca Srbije.” – kaže Šošić.
Odziv ovčara je veoma dobar, dodaje naš sagovrnik, te se nadaju da će okupiti jedan zavidan broj ovčara iz čitave Srbije kako bi bili što glasniji i ujedinjeniji prilikom iznalaženja rešenja za njihove probleme. Trenutno zbijaju redove i prebrojavaju se kako bi oformili bazu podataka koja će im biti reper za pronalaženja tržišta.
“Trenutno je u izradi jedna baza podataka kako bismo imali jednu evidenciju koliko nas ima i koliko možemo da proizvedemo jagnjadi i vune. Kako bismo mogli da obavimo konkretne razgovore sa otkupljivačima.” – dodaje naš sagovornik.
CILJ REALNIJA CENA JAGNJADI
Realna cena jagnjadi koju priželjkuju odgajivači jeste 300 dinara, ističe Šušić.
“To je neka realna cena, naravno uz podsticaj od 2000 dinara koji daje država. A ovo što su nam nudili ispod 200 dinara, čak 170-180 dinara, to je priznaćete, užasno. To nije fer. Mi smo u istom lancu sa njima, jer ako nema proizvođača, nema ni klaničara. Ali oni to neće da shvate, gledaju isključivo svoj trenutni interes.” – ističe naš sagovornik
AKO NEĆE DOMAĆI KLANIČARI, IMA KO HOĆE
Jagnje nije traktor da ga možete prakirati u garažu i čekati sezonu, ističe naš sagovornik. Životinja raste, troši hranu, veterinarske usluge i vrlo brzo prerasta kilažu, te ga onda više niko ne želi, ili mu cena biva još niža, dodaje Šušić. Ono što žele članovi Udruženja jeste realna cena, tržište zapravo, pa ako domaći klaničari nisu zainteresovani, bolju poziciju potražiće u izvozu.
“Zašto da ne? Ako naši domaći klaničari nisu zainteresovani da napravimo jednu realnu cenu, cenu koja zadovoljava sve u lancu, zašto bismo se mi onda obazirali na tu priču, tražićemo sebi spas preko.” – naglašava Šušić.
Osim cene, Udruženje odgajivača ovaca Srbije boriće se i za pojednostavljenu papirologiju koja im sada oduzima puno vremena i energije, a koja se odnosi na Upravu za agrarna plaćanja gde često dolazi do zastoja, odbijanja itd. Zapravo smatraju da im samo jedinstvo može doneti rešavanje niza problema koji trenutno prate domaće ovčarstvo.
