Pred samu žetvu obišli smo proizvođače iz Kovačice. Ratarska proizvodnja Jana Hrješika obuhvata useve pšenice, suncokreta i kukuruza. Tako svake godine izgleda njegova setvena struktura. Zajedno sa bratom obrađuje oko 1000 jutara i kako kaže u ratarstvu se mora ići na veće površine i što veće prinose, mada ni to nije garant uspeha.
“Ja sejem suncokret, kukuruz i pšenicu. Kukuruz zauzima polovinu površina. Što se suncokreta tiče, ne sejem ga rado, to je postala neisplativa proizvodnja, sa njim najlošije prođemo. Ljudi lagano odustaju od te uljarice, sejaće kukuruz na kukuruz, takva je situacija.” – kaže Jan.
Naš domaćin kaže da se u ovom delu Banata niko ne može pohvaliti pšenicom. On je konkretno uspeo da uradi samo jedan tretman, jer mu kiše nisu dozvolile to, a posle je već bilo besmisleno.
“Pšenica je prvo loše nikla, zbog suše, pa je bilo onda dosta kiše, pa je bolovala. Nismo mogli ući u njive da blagovremeno uradimo tretiranje. Klasova je bilo malo, brojali smo. Svi sejemo oko 120 kila po jutru, nije bokorilo ni upola koliko je trebalo.” – priča nam Jan.
Na sve to, ovim delom atara je bukvalno pred samu žetvu žita protutnjalo olujno nevreme sa jakim gradom. Iako se šteta vidi i na suncokretu, najgore je prošla pšenica koja je polegla, a zrna se mogu videti i na zemlji.
“Imali smo jako nevreme u tri navrata, po istoj liniji. Oštećena je pšenica, najviše, bukvalno leži na zemlji, dosta zrna je otpalo. Štetu je pretrpeo i kukuruz i suncokret, listovi su pocepani, ali on će se regenerisati valjda, videćemo.“
SVE VIŠE LJUDI U KOVAČICI ZEMLJU DAJE U ARENDU
Ni najavljena cena pšenice nije obećavajuća, ali veliki broj poljoprivrednika uvek prvo želi da se razduži, te će je odmah prodavati, kaže Jan. Svi su pod kreditima, čije rate redovno dospevaju, te se ni ove godine neće proslaviti sa “žutim zlatom”. Od jeseni je puno energenata potrošeno kako bi se zemlja adekvatno obradila i posejala, dodaje naš domaćin. Gorivo je upravo najveća stavka svake poljoprivredne proizvodnje.
Ratarska proizvodnja u Kovačici sve je ređa, jer ljudi sve više zemlju daju u arendu. Cena se kreće oko 250 eura, što im bude siguran novac, kaže nam naš domaćin. Mnogi su uzeli slovačke papire i otišli putem zemalja Evropske unije. Ni u ovom delu Banata demografska slika nije bajna. Inače, da spomenemo i nešto lepo, a to je Udruženje poljoprivrednika “Kovačičanin” koje okuplja 70-ak poljoprivrednika. Osim brojnih edukacija, ovo udruženje svakog jula organizuje Dane žetve, te je skup, uprkos lošoj žetvi, najavljen i ovog leta.
