Nekada je porodica Slobodana Stanojeva iz Sakula imala 450 ovaca, dok se danas stado svelo na stotinak. Naravno, vredni banaćani čuvaju tradiciju držanja rase cigaja, te nisu odustali ni kada je došlo do ekspanzije virtemberga ili il de fransa. A na ovim ritovima i pašnjacima duž Tamiša, cigaja vlada, jer je na ovaj način uzgoja navikla. Međutim, nekada je ovaj posao bio perspektivan, dok se danas pitamo zašto to i radimo, kaže naš domaćin.
“Ovo je naša klopava cigaja, koja se pretapala iz manje u veću. Ovnove smo donosili iz Pivnica iz Rume… Želeli smo da dobijemo veću ovcu, sa dužim nogama, kako bi joj vime bilo više iznad trave, da se ne grebe.” – objašnjava nam Boba Stanojev iz Sakula.
Težak je ovaj posao. Sunce je upržilo, ima preko 35 stepeni, a čobani čuvaju ovce, jer se cigaja isplati samo ako je na ispaši veći deo godine. Više je ne muzu, sada je samo jagnje profit. Cena je 200 dinara koliko su od klanice dobili baš kada ih je posetila naša ekipa. Tradicija i ljubav prema ovcama ih tera da ne odustanu u potpunosti, objašnjava Boba. On je sa svojim ocem i po ovoj vrućini po čitav dan sa ovcama. Ovu sezonu je otežala kiša i izlivanje Tamiša, te je vode svuda, kaže naš domaćin.
“Izlio se Tamiš sve do puta, nije dobro, tako reći pašnjaka nema. Nije to dobro za ovce, one non stop idu ka vodi, za metiljom, opasno je to. Vakcinišem ih naravno.” – kaže naš domaćin.
TRADICIJA DUGA 200 GODINA
Priseća se Boba kako je do 90-tih išao dva puta nedeljno na zeleni venac, a gospođe čekale u redovima za njihov ovčji sir, ali sve su to sada samo sećanja. Pa opet ne bi da se mane ovog posla, jer se veoma teško ponovo stekne.
“Lako ću ja to prodati sve, ali ću teško ponovo steći. Pokušavao sam nešto i sa virtembergom, ali mi se nekkao pokazalo da mi je cigaja u ovim uslovima najotpornija. Jer one su meni čitave godine napolju. Sada daju jedno jagnje, bude i blizanaca, ove godine je dvojki bilo dosta. Da vam kažem, nije to mašina, koliko joj daš, toliko će ti vratiti.” – kaže Boba.
Danas je zarada, ako se tako može nazvati, jagnje. Boba kaže da su se vremena promenila i da se sada jagnjad traže samo dva puta godišnje: za Uskrs i za Božić. A tada je i cena dobra. Ostali period godine jagnje prodaju za 200 dinara kilogram što je džabe, smatra naš domaćin. Uprskos svemu tome, Stanojevi ne odustaju. Trude se da sačuvaju ovu tradiciju, pa dokle budu imali snage za to.
“Zaista bi bilo šteta ovo sve napustiti, jer je reč o dugoj porodičnoj tradiciji, dugoj bar 200 godina. Nemojte misliti da ja sad nešto glumim, ali voleo bi da sve ovo ima perspektivu. Ne moram opet imati 400, ali stado od 200 grla bih voleo.” – iskren je naš domaćin.
