Saša Atanasković se poljoprivredom bavi od malih nogu, kada je prvi put seo za traktor u svom rodnom mestu Turiji. Kako kaže, ovo zanimanje mora da se zavoli od malih nogu, ako misliš da budeš uspešan. Problema je mnogo…
Saša se rodio u porodici koja se već bavila poljoprivredom, te je tako davne 1975. godine stigao mali traktor, koji je čitava četiri meseca stariji od Saše, i koji se još uvek nalazi u njihovom dvorištu.
U ataru porodice Atanasković ove godine je u planu da se zaseje pšenica na 44 katastarskih jutara, kukuruz po planu na 38 jutara, suncokret 21 katastarsko jutro i soja na 12 jutara.
Prolećni radovi protiču dobro, kaže Saša. Jedini su problem padavine, jer ih nema. On dodaje da promena klime loše utiče kako na same useve, tako i na poljoprivrednike, jer dolazi do pada proizvodnje u sušnim godinama, kada ni prinosi ne mogu veliki.
Nove tehnologije i subvencije
Što se tiče novih tehnologija u ratarstvu, Saša kaže da ih koristi koliko može da isprati, pre svega finansijski, jer su mašine skupe, a zarade male.
„Ja sam neko osrednje gazdinstvo. Zemljišta u svom vlasništvu nemam puno, zavisim od zakupa, tako da to ide teško, bar kod mene. Jeste to budućnost, i mi se prilagođavamo se kako možemo datim uslovima i to je to.“
Što se subvencija poljoprivrednicima tiče, Saša kaže da bi one mogle da se ubrzaju. Dodaje da je ceo agrar u krizi, ne samo poljoprivrednici, već i ugovorači i otkupljivači njihove robe.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Saša Anasković, ratar iz Turije
