Nekada prepoznatljiva po proizvodnji i uspešnoj prodaji povrtarskih kultura, porodica Tapavica, iz najvećeg sela u Srbiji po broju stanovnika – Čuruga, poslednjih godina orijentisala se isključivo na ratarsku i stočarsku proizvodnju. Hektar po hektar, objekat za objektom i stasali su u uzorno poljoprivredno gazdinstvo.
Iako trenutno nema ženskih ruku u kući, kako bi pripomogle u svakodnevnim poslovima na gazdinstvu, srećna je okolnost, kako dodaje Dušan, što su se njegovi sinovi, Srđan, Dejan i Tomislav, posvetili poslu na imanju i on polako može da živi penzionerskikm životom.
Složni su i istrajni, ponosno dodaje najstariji član gazdinstva Tapavica, i sa puno optimizma govori o njihovoj proizvodnji u godinama koje slede, uprkos brojnim problemima koji ih, kako kaže, sapliću na tom putu.
Loša situacija u domaćoj poljoprivredi
Dušan zabrinuto dodaje da će, ukoliko potraje ovakva situacija u domaćoj poljoprivredi, sve veći broj mladih svoje uhlebljenje potražiti negde u inostranstvu. Ne bi voleo kada bi i njegovi sinovi, osim turistički, jednoga dana trajno otišli u Australiju, gde imaju poznanike. U svojoj nameri istrajaće, makar još neko vreme, Dušanov mlađi sin Tomislav, koji je poljoprivredu izabrao kao svoj životni put i uživa u svakom trenutku provedenom u klasju žita ili u jutarnjem hranjenju ovaca i goveda.
Nije, kaže, slučajno završio srednju poljoprivrednu školu, smer poljoprivredni tehničar. Želeo je da dobije sva neophodna teorijska znanja koja bi mogao da primeni u praksi na svojim parcelama. Na oko 35 jutara zemlje uzgajaju kukuruz, soju, ječam i žito, pre svega, za potrebe ishrane svojih krava i ovaca a ono što pretekne prodaju na tržištu za, kako je nezadovoljno dodao, sramno nisku cenu.
Problemi poljoprivrednika
Ovaj mladi poljoprivrednik je nastavio svoju priču u istom tonu, ne krijući bes zbog činjenice da današnji paori nemaju drugog izbora osim da mukotrpno rade, a vrlo malo i da zarade. Ova kišna godina im nije bila naklonjena i ostavila je traga i na njihovim parcelama. Dodatno otežavajuća okolnost im je, kako pomalo razočarano dodaje i činjenica da im je na nedavnom državnom konkursu za kupovinu mehanizacije, zahtev odbijen.
On smatra da će njegovo, kao i brojna druga manja i srednja gazdinstva po Srbiji, opstati samo ukoliko se odnos resornog ministarstva drastično promeni. U svakodnevnom poslovanju susreću se, kaže, sa nepravedno visokim cenama semenske robe, veštačkog đubriva, a pre svega, goriva. Čak i prilikom kupovine mehanizacije.
Svaštarenje u iščekivanju boljih vremena
U iščekivanju boljih vremena, porodica Tapavica biće prinuđena na svaštarenje. Kukuruz i soju proizvodiće prevashodno kako bi pojeftinili stočarsku proizvodnju i svojim životinjama – kravama i ovcama rase virtemberg i cigaja – obezbedili kvalitetniju hranu. Jedno bez drugog, kategoričan je Tomislav, ne ide. Kaže da u poljoprivredi filozofija malo šta pomaže, ključna je matematika i sigurno tržište, a pre svega pouzdan kupac.
Na naše pitanje, kako vidi svoje gazdinstvo u godinama koje slede, pomalo sa zadrškom dodaje da nije siguran da će se i ubuduće baviti svim pomenutim proizvodnjama. U ovom trenutku najsigurniji i najisplativiji im je tov junadi ali se to, kako kaže, zbog dinamičnog i nesigurnog tržišta, vrlo brzo može promeniti.
Oživljavanje stare vinske sorte
Nedavno su, pokraj Bisernog ostrva, uz mrtvaju Tise, podigli i zasade vinograda, gde im je u planu da ožive staru sortu aromatičnog belog vina muskat krokan, pa da ga, u trenucima predaha od napornog rada, ispijaju u društvu prijatelja a jednog dana se, kako dodaju naši sagovornici, možda isključivo i posvete proizvodnji vina.
Opširnije pogledati u prilogu.
