Brojne porodice u Bavaništu bave se proizvodnjom lekovitog i začinskog bilja, te je tako i kod porodice Ivkov. Naš domaćin, Milan Ivkov kaže da se oni time bave unazad nekoliko godina, a površine koje su podređene bilju kreću se između 20 i 30 hektara. Na tim površinama oni uzgajaj 10-ak različitih biljnih vrsta: peršun, mirođiju, origano, nanu, melisu i mnoge druge.
“Peršun lišćar radimo na nekih 15 hektara, on čini polovinu naše proizvodnje. Sa njim smo i krenuli u ovu proizvodnju. Peršun je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini donosi tu zelenu biljnu masu, koju mi sušimo.” – kaže Milan.
Po jednom lancu možete dobiti od 500 do 700 kilograma suvog peršuna, a to najviše zavisi od toga da li se navodnjava ili ne, ističe Milan. U drugoj godini skida se samo prvi otkos, zatim on u sebi razvija generativne organe, te se tada koristi za proizvodnju eteričnog ulja.
“U toj drugoj godini razvija se cvetonosno stablo sa semenom. U fazi 60-70% zrelosti, peršun se skida sa parcela i ide na destilaciju.” – objašnjava nam naš domaćin.
Kada pričamo o količinama dobijenog ulja, to već ne zavisi od vode, već od broja sunčanih dana, objašnjava naš domaćin.
“Temperatura i sunčevi dani određuju količinu ulja. Po lancu je minimum 15 kilograma, moj minimum. A maksimum sam imao 40-46 kilograma po lancu. To nije iz literature podatak, već sa mojih parcela.” – dodaje Milan.
Da spomenemo još i to da se peršun seje čim vremenski uslovi to dozvole, a potreban mu je minimum 21 dan za nicanje. Prvi otkos stiže već sredinom maja, ako je prilikom setve vlaga bila optimalna.
CILJ JE IMATI FINALNI PROIZVOD
Porodica Ivkov je imala želju da finalizuje svoju proizvodnju, kako bi proizvodi dobili veću vrednost. U tome su i uspeli. Imaju sušaru i svoju destilaciju, te tržištu nude gotove proizvode. Reč je o podnoj sušari od 50 kvadrata, te za dan mogu da postignu oko jedne tone suvog bilja.
“Sušara je bila prvi korak ka finalizaciji, ali smo onda rešili da idemo i korak dalje. Tako da mi osušenu biljku dodatno preradimo, isečemo i spakujemo. Na taj način bolje prođemo na tržištu.” – ističe Milan.
Ove godine Ivkovi proširuju površine pod origanom, a paleti bilja dodaju i neven, žalfiju, beli slez i miloduh. Ono što nam ističu naši domaćini jeste to da oni nikada sa novim kulturama ne idu odmah na većim površinama, već uvek naprave ogledna polja, pa u zavisnosti od toga kako se biljka pokaže, odlučuju da li će je i na kojim površinama sejati. Milan se itekako pronašao u ovoj proizvodnji, smatra da tu ima perspektive, ali da nedostaje malo sigurnosti na tržištu kako bi bilo više proizvođača, jer je potencijal u proizvodnji začinskog i lekovitog bilja zaista velik.