Prošle godine u Srbiji jabuke su itekako rodile, ali to nije bilo dovoljno kako bi proizvođači pokupili kajmak. Naime niska otkupna cena mnoge je dovela do bezizlaznih situacija, jer su cifre na digitronu bile poražavajuće. Naša ekipa je obišla voćarski kraj u okolini Čačka, a jedan od tamošnjih uglednijih voćara, Darko Topalović je pokušao da nam objasni koliko je bila teška situacija. Odnosno, ne “bila”, jer usled nedostatka finansija i nepokrivanja troškova prošlogodišnje proizvodnje, loša slika se preslikala i na sam start nove sezone.
“Da kilogram jabuke koji košta 20 centi, bude 15 dinara? To je van pameti! Kakav je to prosperitet? Ne mogu prežaliti što sam sina ostavio na poljoprivredi. Meni sad za moje voćnjake treba 5-6 hiljada eura za hemiju. Treba 3-4 hiljade za đubriva, treba mi 5 buradi nafte, treba da radim. Ma kako radnika da platim…” – priča nam Darko Topalović.
NA NOVAC SE ČEKA I VIŠE OD 180 DANA
Na sve to novac od predate robe proizvođači čekaju jako dugo, dodaje Darko. On je napravio hladnjaču od 130 tona i godinama je radio. Međutim, novi pravilnici više ne prepoznaju ovakve proizvođače, ističe naš domaćin.
“Narod sadi i računa da je to nešto lepo, a ja kažem da je to zabava za budale. Da kilo jabuke za industriju bude 4 dinara, za izvoz 20 dinara, i da mu daš robu pa za novac čekaš 150, 200 dana? Država je sa pravilima da može da izvozi samo onaj ko ima 500 tona hladnjaču, napravila je problem. To je monopol.” – kaže naš domaćin.
Darko smatra da je reeksport jabuke dodatno sputavao domaće proizvođače, te mu je krivo što država nije uspela bar u tom domenu da zaštiti svoje voćare. Međutim, reč je o tradiciji i višegodišnjim zasadima, te proizvođači nemaju kud, dodaje naš sagovornik.
KAJSIJA IZ MIOKOVACA NAJTRAŽENIJA
Okolina Čačka je svima dobro poznata po kvalitetnom voću. Selo Miokovci posebno po starim sortama kajsije koja je apsolutno tražena među proizvođačima rakija širom Srbije, te njen plasman nije problem. Prošle godine je bilo velikih posledica od izmrzavanja, te se nadaju da će ova godina biti rodnija.
“Dovijamo se nekako, malo jabuke, kajsije. Ta kajsija naša je stvarno neprevaziđena. Pola Vojvodine je uzima za rakiju, jer je ubedljivo najbolja, ima 22% suve materije. To je sve kalemljeno na belošljivi. Ozbiljne destilerije su prepoznale njen kvalitet, pa daju za nju i malo više.” – priča nam Darko koji ima sadnice i po 45 godina stare koje još uvek rađaju.
A dovijaju se proizvođači na više načina. Jedan od njih je i promena sortimenta, te je trešnja nešto za šta se danas opredeljuju mnogi voćari i u Šumadiji. Izvozio je Darko trešnju za Rusiju godinama unazad. Međutim sada se traže modernije i kvalitetnije sorte, te i o tome valja voditi računa prilikom sadnje.
