Kajsija se u Miokovcima gaji od davnina. U početku su žitelji gajili sortu poteklu sa ovog podneblja – domaću kajsiju, da bi pred kraj 20. veka počeli da niču zasadi nekih drugih sorti. Dobri klimatski uslovi, odgovarajuća nadmorska visina, blizina reka, kvalitetna, pogodna zemlja i nemerljivo veliki trud i rad poljoprivrednika iznedrili su veliki broj prostranih voćnjaka na kojima se gaji kajsija i o kojima se brinu iskusni voćari. Sve ide na ruku proizvođačima osim cene i odsustva organizovanog otkupa. Otkupljivači rade svoj posao, ali ni približno dobro i u interesu voćara kao što bi to radila zaduga da je u selu ima.
Selo Miokovci smešteno je na brežuljkasto-brdskom terenu, na oko 12 km od Čačka. Idilični krajolici četinarskih i listopadnih šuma, kao i prostranih voćnjaka, nalaze se na nadmorskoj visini od 270-750 metara. Ovaj kraj uživa sve blagodeti umereno-kontinentalne klime bez jakog vetra, jer je zaštićen okolnim planinama Ovčarom i Kablarom.
Specifičan klimat idealan je za voćarsku proizvodnju, pre svega za uzgoj kajsije, po kojoj je ovaj deo Srbije prepoznatljiv. Goran Radovanović ima višegodišnje iskustvo u voćarstvu, što ga je opredelilo za uzgajanje različitih voćnih vrsta. Berba kajsije je u toku i rod obećava, ali ne i cena.
U proizvodnju kajsije se stalno ulaže
Kompletna agrotehnika kao i mehanizacija i tehnike rada poboljšani su poslednjih godina, pa su tako voćari nabavljali nove traktore, frezere, tarupe, veće prikolice. U poslednje vreme selo je bogatije i za nekoliko hladnjača, koji su plod udruživanja tamošnjih voćara.
Naš sagovornik kaže da u godini poskupljenja ne sme da stavi na papir uloženi novac i time eventualno dođe do neke ozbiljnije računice. Do radne snage u ovom kraju sve se teže dolazi, mladi idu iz sela,a stariji ne mogu više da rade.
Stone sorte kajsija se traže za izvoz, ali pod strogo kontrolisanim uslovima i visokim standardima prilikom upotrebe tretmana, odnostno prskanja. Na žalost, naši voćari uglavnom ne ispunjavaju ove zahteve.
Subvencije se koriste
Goran kaže da redovno koristi subvencije države za sadni materijal i protivgradne mreže. Prošle godine iskrčen je zasad jabuka koji se prostirao na 3 hektara. U zavisnosti od daljih kretanja i poskupljenja cena u poljoprivredi doneće se odluka koju voćnu vrstu širiti i da li uopšte ići u ekspanziju proizvodnje.
Sagovornik: Goran Radovanović, voćar – proizvođač kajsije, selo Miokovci
