Berba voća u srcu Šumadije, Topoli, u punom je jeku. Bere se svaki dan, bez obzira na velike vrućine ili obilnije padavine koje naiđu na mahove i osveže voćnjake i okolne useve. Aleksandar Urošević, iz sela Plaskovac, jedan je od starijih i iskusnijih voćara u ovom kraju. U ovom trenutku bere se višnja i nektarina. Cena višnje od 60 dinara za prvu klasu i 40 za drugu ni približno ne zadovoljava uloženi rad i novac tamošnjih domaćina.
Radna snaga veliki izdatak
Radna snaga predstavlja veliki izdatak za proizvođače. Dnevno se ubere od 100-150 kilograma po jednom radniku, a dnevnica iznosi oko 3.000 dinara. Stara sortra višnje, oblačinka, predaje se lokalnim otkupljivačima pošto zadruge nema, iako je ovo tipično voćarski kraj, koji bi morao da ima makar jednu jaku zadrugu.
Velika birokratija za subvencije
Kada je reč o subvencijama, Aleksandar kaže da je na njih zaboravio i da uopšte ne računa na pomoć države. Zbog složene i obimne dokumentacije koja je potrebna da se podnese na uvid, mnogi poljoprivrednici odustanu, jer su obeshrabreni pred ogromnom birokratijom koja ih onemogućava da dođu do sredstava kojima bi unapredili dalju proizvodnju.
Prihrana voćki na kašičicu
Zbog enormnih poskupljenja đubriva, veliki broj voćara u ovom kraju bio je prinuđen na mere štednje, pa je tako 70 % njih dalo slabiju prihranu biljkama od količine koja je bila propisana od strane agronoma i struke. Poskupljenje ne bi imalo tako dalekosežne posledice po čitav niz proizvodnje da je cena voća, u berbi, mogla da isprati povećanje cena repromaterijala.
Revolt i nezadovoljstvo poljoprivrednika može da se oseti u svim segmentima poljoprivredne proizvodnje. Osećaju se iznevereno, jer po ko zna koji put država nije stala uz njih.
Sagovornik: Aleksandar Urošević, profesionalni voćar iz sela Plaskovac
