U visoko razvijenim zemljama zapadne Evrope koje su pored ostalog i agrarne velesile, podrazumeva se i uzima za standard da se poljoprivredom bave visoko obrazovani ljudi. U Srbiji je, na žalost, redak slučaj da se mladi posle završenog fakulteta vraćaju na očevo imanje kako bi unapredili poljoprivrednu proizvodnju i projektovali prinos podižući svake godine lestvicu za jedan stepenik više. Većina njih se opredeli da ostane u većim gradovim i svoju sreću pronađe u nekoj međunarodnoj kompaniji ili državnoj instituciji. Dragoslav Hadži Čolović je posle završenog fakulteta u Beogradu shvatio da ukoliko se ne bude vratio na očevo imanje neće imati ko da nastavi da se bavi poljoprivredom, pa će imanje morati da se ugasi. Hrabro je doneo odluku da sa suprugom nastavi život na selu, i kako kaže, nije se pokajao.
Nastavio porodičnu tradiciju dobrih voćara
U Kraljevu se teško dolazi do zemlje, poljoprivrednici se mahom bave voćarstvom i svaki pedalj je dobro iskorišćen. Dragoslav je odlučio da nastavi sa dugom porodičnom tradicijom dobrih voćara koju će u godinama koje slede preneti i na svoju decu.
Život mladih na selu nije lak, onaj ko se opredeli da ostane na dedovini spreman je na mukotrpan rad, trud i dosta odricanja. Država nema sluha da podstakne mlade da ostanu na selu. Retko ko želi da svoju budućnost gradi u neuređenom sistemu, ali ipak, nađu se svetli primeri poput Dragoslava.
Nedaleko od grada Kraljeva prostiru se nepregledni zasadi jabuka, šljiva, višanja i krušaka. Klima pogoduje skoro svim voćnim vrstama, a naš domaćin se opredelio za jabuku kao dominantnu voćnu vrstu u ovom kraju. Ipak, otkupna cena koja je godinama unazad niska, ne uliva voćarima mnogo nade u daljoj proizvodnji.
Dragoslav je hrabar, vredan i ambiciozan mladi čovek, sa samo 34 godine oformio je veliku porodicu, ima šestoro dece i sedmo na putu. Uprkos svim teškoćama sa kojima može da se susretne na selu, odlučio je da ostane na dedovini I pokuša da pruži lep život svojoj porodici. Naš sagovornik kaže da je veoma teško opstati na selu, baveći se samo poljoprivredom. Najveći pKada bi Srbija imala više ovakvih mladih ljudi i znala kako da ih sačuva na dedovini, sela bi ponovo zaživela, popisi stanovništva ne bi beležili negativan rastroblem nije proizvodnja, već sam plasman robe.
Kada bi Srbija imala više ovakvih mladih ljudi i znala kako da ih sačuva na dedovini, sela bi ponovo zaživela, popisi stanovništva ne bi beležili negativan rast, belu kugu i odlazak mladih. Na žalost, ovakvi ljudi su kap u moru i potpuno su nevidljivi za sistem, a upravo oni mogu da od Srbije naprave jaku agrarnu zemlju.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Dragoslav Hadži Čolović, uzgajivač voća
