Zbog sve većih klimatskih rizika, stručnjaci apeluju na ulaganje u osiguranje i efikasne sisteme zaštite – protivgradne mreže i moderne tehnologije.
Nepogode praćene gradom postaju sve češće i razornije, a mnogi poljoprivredni proizvođači širom Srbije iz godine u godinu ostaju bez prinosa, ali i bez ikakve nadoknade. Mnogi nemaju protivgradnu zaštitu, ne osiguravaju zasade, a čak i kada to urade – često ni te mere nisu dovoljne da spreče velike gubitke.
”Štete od grada su često katastrofalne. Mi jagodu gajimo kao jednogodišnju ili dvogodišnju biljku, što protivgradne mreže čini nepraktičnim i skupim za naše zasade“, kaže Vlado Šomoši iz zadruge ”Bačka jagoda“. Dodaje da se većina proizvođača oslanja na lokalne protivgradne stanice, a osiguranje useva je poslednjih godina u opadanju.
Razlog je, kako navodi, želja da se smanje troškovi, što se ove sezone pokazalo kao velika greška. ”Mali broj nas koji je osigurao useve dobio je štetu isplaćenu u roku od nekoliko dana. To nam je omogućilo da nastavimo proizvodnju“, kaže on i dodaje da osiguranje ”donosi miran san“, naročito kada postoje i državne subvencije, koje u nekim regionima pokrivaju do 80% troškova polise.
Protivgradne mreže najefikasnije, ali preskupe
Prema rečima profesorke Ane Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, protivgradne mreže su i dalje najefikasnije sredstvo zaštite. ”Njihova efikasnost je i preko 90%, dok se kod ratarskih kultura, zbog velikih površina, osiguranje nameće kao jedina realna opcija“, ističe ona. Upozorava i da su nepogode sa gradom sve intenzivnije zbog klimatskih promena, a prosečna veličina zrna grada raste, što dodatno povećava štete.
Vuković Vimić naglašava da je postojeći sistem odbrane raketama ograničene efikasnosti jer precizna intervencija u oblacima nije moguća zbog složenih i brzo promenljivih atmosferskih uslova. Iako se godišnje za ovaj sistem izdvaja više miliona evra iz budžeta, stručnjaci smatraju da bi taj novac mogao biti bolje usmeren – na unapređenje meteoroloških osmatranja, istraživanja ili direktnu pomoć proizvođačima.
Protivgradni topovi – neefikasni, ali sve popularniji
U poslednje vreme sve više poljoprivrednika koristi protivgradne topove, iako njihova efikasnost nije potvrđena naučnim dokazima. ”Njihov rad nije zasnovan na pouzdanim principima, a postoje brojne fizičke nelogičnosti u objašnjenjima“, navodi Vuković Vimić i upozorava da ni Svetska meteorološka organizacija ne preporučuje njihovu upotrebu.
SPAG sistemi kao nova nada?
Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu veruje da bi rešenje moglo da bude u savremenim SPAG sistemima – protivgradnim topovima nove generacije, koji se koriste u više od 40 zemalja. ”Nedavno je jedan takav sistem instaliran u Bačincima i već je nekoliko puta uspešno aktiviran. Iako je investicija veća – oko 57.000 evra – može trajati i do 40 godina i štiti ne samo vlasnikov voćnjak već i okolne kulture“, ističe Keserović.
Ipak, upozorava da su protivgradne mreže i dalje najsigurnije rešenje, ali da ih koristi svega 7–8% voćara u Srbiji. Slično je i sa osiguranjem – prema podacima, samo 7% proizvođača ima osigurane zasade, uprkos subvencijama države.
Stručnjaci se slažu da bez strateškog pristupa – kroz podsticanje osiguranja, veću dostupnost protivgradnih mreža i racionalnije ulaganje u zaštitne sisteme – posledice klimatskih nepogoda po poljoprivredu mogu biti sve teže. Uz najavljene sve češće i jače oluje, proizvođačima je potrebna i finansijska i institucionalna sigurnost kako bi mogli da opstanu na tržištu.
