Situacija u domaćem malinarstvu je alarmantna – ocena je koja se često mogla čuti u javnosti, ali su zbog te činjenice, čini se, bili zabrinuti samo primarni proizvođači, koji su, kako su nam rekli, ove godine obrali “zeleni bostan”, a ne mali broj njih se i kreditno zadužio, kako bi mogli da isplate berače i drugu pomoćnu radnu snagu.
Dragoslavu Planojeviću, 34-ogodišnjem proizvođaču malina i kupina iz sela Mirosaljci, dobro je poznata takva situacija. Njegov pokojni otac je jedne sezone morao da proda njivu, kako bi mogao da isplati honorare sezonskim beračima.
Iako smatra da je njegov otac napravio pošten i poslovno korektan potez, jer nije ostao dužan radnicima, Dragoslav ne želi da sledi njegov primer, i radije će smanjiti površine pod malinjacima, ili će ih čak i raskrčiti, ali ni pedalj porodične zemlje više neće biti rasprodat da bi se pokrili troškovi proizvodnje.
Ne bi voleo ako bi došlo do takvog scenarija, budući da su tri generacije porodice Planojević, utkale mnogo znanja, truda i znoja u tu proizvodnju. Njegov deda je zasnovao proizvodnju 1982-ge godine, nastavio je njegov otac, te je logičan sled bio da on nastavi porodičnu tradiciju, i zato mu nije lako da odustane, i da se poput većine svojih vršnjaka zaposli u nekoj od lokalnih firmi.
Lakše je naći inženjere nego berače malina
Krajem juna, kada je ekipa emisije “U našem ataru” snimala reportaže sa proizvođačima malina iz Trešnjevice, Arilja, i Mirosaljaca, svi su nam jednoglasno rekli da u tim krajevima ne postoji ekonomska, a ni dobra volja da se obere malina po otkupnoj ceni koja se tada kretala od 160 do 240 dinara.
Dragoslav se dvoumio oko toga da li da uopšte organizuje berbu u svojim malinjacima, uz saznanje da će poslovati u minusu. Dragoslav je citirao jednog svog kolegu proizvođača malina, koji je gostujući u jednoj emisiji rekao da će po završetku sezone berbe u Arilju i okolnim mestima posla imati policija, advokati i izvršitelji, aludirajući na to da prezaduženi proizvođači neće biti u mogućnosti da otplate rate kredita.
Imali su malinari problema i sa ugovaranjem kvalitetne radne snage. Kako su nam rekli, poslednjih godina bi im bilo lakše da nađu inženjera bilo koje struke, nego berače u sezoni. To će biti jedan od najvećih izazova sa kojim će malinari morati da se izbore, budući da se berba mora raditi ručno, ako želite da postignete maksimalan kvalitet, a mašinska berba još uvek nije zastupljena u tim krajevima.
Podrška mladim poljoprivrednicima je samo deklarativna
Stručnjacima sa Instituta u Čačku, koji su napravili kalkulaciju da je ovogodišnja proizvođačka cena maline oko 135 dinara, ali i predstavnicima resornog Ministarstva, poručio je da bi ih rado pozvao u svoje malinjake, da provedu sa njima nekoliko radnih sati, samo da posmatraju ceo proces, verovatno bi promenili svoje stavove o minimalnoj ceni te namirnice. Podrška mladim poljoprivrednicima, o kojoj čelnici države, i kreatori agrarne politike, putem medija gotovo svakodnevno govore, je samo deklarativna i nesvrsishodna – razočarano ističe Planojević.
Subvencije se, kako ističe, daju samo onim proizvođačima koji imaju dobru finansijsku osnovu, i mogu da investiraju veću svotu novca u razvoj biznisa, njih država pomaže, dok manji proizvođači ne budu uzeti čak ni u razmatranje za podsticajne mere. Dragoslav kaže da im, sa druge strane, subvencije ni ne trebaju, važnije im je da imaju adekvatnu otkupnu cenu za svoj proizvod.
Još jedan u nizu problema sa kojim se profesionalni proizvođači malina godinama unazad suočavaju jeste i isušivanje malinjaka zbog bolesti, o čemu se, kako ističe Dragoslav, nedovoljno govori u javnosti. Zbog izrazito velikih padavina, u delovima gde su malinjaci bili natopljeni vodom, koren je počeo da se suši, što nanosi dodatnu štetu, ionako očajnim proizvođačima. A pojedini proizvođači ne isključuju ni mogućnost neodgovarajućeg, odnosno zaraženog sadnog materijala.
Država mora da spreči nekontrolisan uvoz po damping cenama
Domaći proizvođači malina su ove godine ugroženi i zbog nekontrolisanog uvoza, javna je tajna, kako ističe Dragoslav, da je Srbija uvezla velike količine tog voća iz raznih zemalja, poput Poljske i Ukrajine, Čilea, Bosne i Hercegovine. Ono što malinare iz Arilja dodatno razljućuje jeste činjenica da su izvoznici mešanjem domaće i strane maline, koja je slabijeg kvaliteta, narušili dobru reputaciju i rejting ariljskog brenda, a samim tim i oborili njenu cenu.
Proizvođači su svesni da država ne može da određuje otkupnu cenu malina, već da je diktira svetsko tržište, ali, kako napominje naš sagovornik, ona bi trebalo da stvori povoljan i pravedan privredni ambijent u kojem neće biti malverzacija, manipulacija, zloupotreba i nekontrolisanog uvoza po damping cenama. Zadatak države je, po mišljenju ovog malinara, i sprečavanje nelojalne konkurencije i pooštravanje kontrole i uvođenje standarda, a sve dok to ne bude i uradila, kako je zaključio, prosipanje “crvenog zlata” i barikade na važnim putnim pravcima, biće uobičajena slika i glavna vest iz “prestonice malinarstva”, svih medijskih kuća u Srbiji i regionu.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Dragoslav Planojević, proizvođač maline iz Mirosaljca
