Poljoprivredna domaćinstva u selima oko Valjeva mahom se bave stočarstvom i voćarstvom u kojem dominiraju šljiva i malina. Naša ekipa obišla je porodicu Savić u selu Donje Leskovice koje se nalazi na obroncima planina iznad Valjeva. Savići se takođe bave svaštarenjem, jer se, kako kaže naš domaćin Predrag, jedino tako može osigurati neki profit.
“U ovim krajevima tako mora. Kao prvo, mi smo bezvodan kraj, a kao drugo, mi smo brdsko-planinski kraj. Tako da se ovde ljudi bave sa po nekoliko kultura, pa ako jedna omane, opet se da preživeti.” – kaže nam naš domaćin.
Naši domaćini su godinama unazad imali proizvodnju malina na oko dva hektara, međutim zbog sve neprofitabilnije proizvodnje, odlučili su da smanje površine pod “crvenim zlatom”. Osim zbog loše cene, na ovaj korak ih je primorao i sve veći deficit radne snage, odnosno berača koje je sve teže naći. Sela su pusta, a dolazak radnika iz okoline puno košta, ističe Predrag.
“Najveći problem nam je radna snaga. A nadnica je bila 2500 dinara, pa dovesti ih iz Valjeva, pa hrana, izađe to i na 4000. A radnik vam danas u proseku ubere 50 kila maline, znači samo berba ide na pola. A jedan hektar maline potroši 300 radnih dana, te proizvodnja više nije isplativa.” – objašnjava naš sagovornik.
Ove sezone su malina imali oko 80 ari, ali Predrag neće u potpunosti odustati od nje, jer kako kaže, teško je prekinuti četrdesetogodišnju tradiciju. Osim toga, očekuje da će se malina uskoro vratiti na velika vrata.
“To je ciklus koji se pojavljuje u svim proizvodnjama. Od 70-tih godina pa na ovamo, sećam se da smo je tri puta krčili, pa ponovo sadili. Tako da 2021. godine očekujem zadovoljavajuću cenu.” – optimista je Predrag.
KUPINU I ARONIJU NISU ČAK NI BRALI
U ovom kraju se gaji i kupina, međutim, ona je ove godine imala još tužniju sudbinu, te je Savići nisu čak ni brali.
Tako je bilo i sa aronijom koju je naš domaćin posadio pre 11 godina. Ove godine je nije obrao, jer se ova voćna vrsta jednostavno ne isplati, ističe Predrag, zapravo niko je ni ne traži. E sad, kada smo na početku priče spomenuli svaštarenje, u ovim planinskim selima ovce ima svako domaćinstvo, bar za svoje potrebe. Kako nam objašnjava naš domaćin, ovca je ovde neophodna, jer čisti parcele od korova, te zauzima važno mesto na svakom domaćinstvu. Naši domaćini imaju 60-ak umatičenih grla sjeničke pramenke, a za sada prodaja ide dobro, čak je i cena skočila na 300 dinara.
“U ovčarstvu je trenutno zadovoljavajuće. Cena jagnjadi je oko 300 dinara, imamo i te subvencije, ali ni tu bez količine nema zarade. Dobro je to što ovde imamo organizovan otkup, na nekoliko kilometara odavde. Tako da sa prodajom nemamo problema.” – dodaje Prerag.
Planovi našeg domaćina se ipak vrte oko lekovitog bilja. Ovde je priroda praktično netaknuta, nema zagađivača, što Predrag smatra velikim potencijalom tamošnjih poljoprivrednika. On je već eksperimentisao sa lincurom, biljkom koja se mnogo koristi u farmaciji.
