Do pre par godina prepoznatljivi po tovu junadi – danas jedna od najuzornijih farmi za proizvodnju mleka u Severnobanatskom okrugu. Simbioza ratarstva i govedarstva decenijama je utemeljena u familiji Đuričin iz Sanada, koje smo posetili sredinom leta i zatekli ih u nezi podmlatka 27 teladi, za koje je bogatije njihovo gazdinstvo.
Strogo vode računa o tome da telad dobijaju isključivo kravlje mleko, izbegavaju ono u prahu kako bi se zdravo razvijala. I pored toga, krave im daju zavidnu količinu mleka, oko 30 hiljada litara mesečno, koju predaju „Imleku“-u za 36 dinara po litri, kaže Milorad Đuričin, koji je od malena znao da će mu traktor i farma biti osnovni izvor egzistencije.
Od tovnog ka mlečnom govedarstvu
Tovili su dugo Đuričini u turnusu oko stotinu junadi, a onda su zbog nesigurnog plasmana i drastično niske otkupne cene, odlučili da rasprodaju sva grla i novac investirali u žensku telad holštajn rase i preorijentisali se na mlečno govedarstvo.
Nosilac gazdinstva Radovan, više od dve decenije proveo je na drumovima radeći kao vozač a uporedo je pomagao svojim roditeljima na njivi. Kada je napustio državni posao sav svoj novac i vreme investirao je u stočarsku proizvodnju. Godinama su se bavili tovom junadi ali kada su počeli negativno da posluju bez mnogo premišljanja rasprodali su bikove i kupili muzne holštajn krave i uhvatili se u koštac sa proizvodnjom mleka.
U tu borbu podjednako su uključeni svi članovi porodice Đuričin, najstariji Radovan, njegova supruga Dragica, sin Milorad i njegova supruga Aleksandra. Radovan kaže da je ključ njihovog uspeha, osim sloge, u upornosti i želji za kontinuiranim napretkom.
Na farmi je na okupu stotinak grla krupne stoke od teladi, steonih junica i muznih krava,nešto junadi u tovu pa i jedan pedigrirani priplodni bik. Poseduju svu neophodnu mehanizaciju za obradu oko 250 hektara zemljišta, silose, mešaonu, mlekovod sa linijskom mužom. Mala i skromna štala godinama je stasala u velelepni objekat, na kojem bi pozavideli i mnogi evropski farmeri iako je Radovan skroman.
Loš odnos države prema stočarima
Mnogi domaći stočari negoduju i kivni su na državu tvrdeći da se prema njima odnosi maćehinski. I Đuričini dele njihovo mišljenje. Besan je dok govori Radovan o svim problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju. Kaže da je zadovoljan trenutnom cenom mleka ali ne i paritetima, naročito ne činjenicom, kako kaže, da domaći paori plaćaju najskuplje gorivo u regionu.
Radovan kaže da krave nisu kaput, pa da ga samo uzmeš sa čiviluka i zaogrneš se kada ti je hladno, već im je potrebna svakodnevna nega, čak i kada drugi praznuju. Nadležnima poručuje da bi paori bili zadovoljniji kada bi ih manje obilazili u jeku političkih kampanja, a više u ostalim danima u godini.
Zaokret ka ratarenju
Sve svoje slobodno vreme u ovim letnjim danima 27-ogodišnji Milorad provodi na njivi jer mu je ratarenje velika ljubav od malih nogu. A po svemu sudeći druženje sa žitaricama biće mu prioritetno i u godinama koje slede. Mišljenja je da su postigli zadovoljavajući nivo u proizvodnji i da je neophodno da „povuku ručnu“, kako ne bi postali robovi na sopstvenom imanju i da mogu da priušte sebi i trenutke relaksacije.
Odmora je željan i Radovan koji se uskoro nada svojoj prvoj penziji. Kaže da će se uvek naći svom sinu ali više kao logistička podrška, voleo bi, kaže više vremena da posveti unučadima.
Opširnije pogledajte u prilogu.