Korišćenjem sredstava EU, a putem projekta Progres nastalo je socijalno preduzeće Radanska ruža. Osnivači preduzeća su Udruženje žena Ruža sa 60% i opština Lebane sa 40 % vlasništva.
Radanska ruža je osnovana kao neprofitno društvo sa ograničenom odgovornošću. Definisano je da se polovina stvorene dobiti ulaže u razvoj preduzeća, dok bi drugom polovinom trebalo da se finansiraju usluge socijalne zaštite na teritoriji opštine Lebane. Ovo preduzeće je prvi primer civilno-javnog partnerstva u regionu, a i šire.
Prvi primer civilno-javnog partnerstva
„Osnovna ideja jeste da probamo da uposlimo žene iz teže zapošljivih kategorija stanovništva. To su pre svega žene sa invaliditetom, žene koje su 90-ih godina i u tranzicionalnom periodu ostale bez posla, koje su starije od 50-55 godina i za koje jednostavno više nema posla ili im je veoma teško doći do posla. Naša ciljna grupa za zapošljavanje jesu bile te žene, sa osnovnom idejom da im omogućimo da rade, zarade i dođu do penzije“ – objašnjava Predrag Stošić, direktor socijalnog preduzeća Radanska ruža DOO iz Lebane.
Ljudi okupljeni oko Radanske ruže trojaki su pioniri. Osim što se bave proizvodnjom zimnice, koristeći isključivo povrće i voće iz planinskih sela ispod Radan planine i to po narodnim recepturama ovog kraja, oni su prvo civilno javno partnerstvo i socijalno preduzeće ovog tipa. Upravo njihovi pionirski poduhvati, utiru put nekim novim, budućim proizvođačima koji u spajanju organske proizvodnje i socijalnih preduzeća vide poslovnu šansu.
Spajanje organske proizvodnje i socijalnog preduzeća – ključ uspeha
„Iskoristili smo potencijale našeg područja gde je uglavnom povrće zdravo, naročito u brdsko – planinskim selima. Gde se ne tretira u toj meri kao u ostalim delovima zemlje, s jedne strane. Sa druge strane je kapacitet, koje naše žene kao domaćice, vekovima unazad imaju, jeste nešto što se s kolena na koleno prenosi a to je snaći se u kuhinji, spremiti zimnicu za porodicu“ – navodi Slobodanka Pavlović, predsednica UO preduzeća Radanska ruža DOO iz Lebane.
„Napomenuli smo da zapošljavamo određene kategorije žena, koje ne mogu da budu produktivne kao što su zdrave žene. Na žalost, nepostojanje zakona o socijalnim preduzećima nas stavlja da smo na tržištu potpuno jednaki sa ostalim preduzećima, znači nemamo nikakve povlastice, tako da je sam opstanak poprilično težak. Međutim, predanošću, upornošću i radom nadoknađujemo sve ono što drugi nemaju, tako da su i naši radnici tj. žene koje rade ovde i mi koji činimo menadžment smo u stvari jedna velika porodica i ovo je njihovo preduzeće. To je ono što su sada sve ove žene koje rade, shvatile“ – ističe Predrag Stošić.
Manufakturna proizvodnja u osnovi
U osnovi ove manufakturne proizvodnje zimnica je ajvar, kao jedan od delikatesa po kojem je leskovački kraj i poznat. Međutim, Radanska ruža proizvodi i peglanu papriku, paradajz salatu i pekmez od šljive Požegače, šipurka, džem od Praske ili vinogrdarske breskve, kao i sokove od kajsije i Praske.
„To što radimo, proizvodimo manufakturno, mi nemamo ni jednu mašinu, sve radimo ručno. Čak nemamo ni pasterizator i pasterizaciju radimo na najstariji, klasični način. Termički obrađujemo te tegle u loncima. Tako da je sam proizvod, od početka pa do kraja ručna radinost. Imamo veoma male kapacitete, proizvodnja je malog obima. Mi sa ovim kapacitetima možemo raditi nešto što je manje obimno, a ima dobar plasman“ – napominje Slobodanka Pavlović.
Sredstva iz EU
Radanska ruža je dobila sredstva od Progres EU za organsku proizvodnju na 5 domaćinstava. Na ovaj način će sebi obezbediti više zdravih sirovina za preradu, ali i ostanak žena i mladih na selu.
„Na taj način, za nekoliko godina imaćemo sirovinsku bazu, a uslov je da ta gazdinstva budu novo formirana, registrovana domaćinstva na ime žene ili na ime mlade osobe do 30 godina. Cilj nam je da se mlada osoba zadrži u tom selu ili da žena koja je izgubila posao ili nikad nije radila, konačno dobije neki svoj biznis. Ako oni za nas proizvedu organsko povrće, a mi preradimo i napravimo organski ajvar, sa ovim kapacitetima, mislim da će naše tržište biti Beograd. Međutim, uvek razmišljamo unapred i uvek je naša strategija nekih 3 godine unapred najmanje i već radimo na tome da smo neke proizvode konvencionalne proizvodnje slali preko granice, za ispitivanje tržišta, da ispitamo ukuse, želje i šta bismo mogli da plasiramo na primer u Austriju, Italiju, Nemačku… ili na neko drugo tržište“ – objasnila je Slobodanka Pavlović njihove poslovne planove.
Ovo socijalno preduzeće nam daje primer kako se mogu pomiriti biznis i ideja, očuvanje tradicionalnih recepata i proizvodnja zdrave hrane. Trenutno rade sa sirovinama iz delova Srbije u kojima je očuvana priroda i nema zagađenja, a kada zaživi organska proizvodnja na pet gazdinstava predviđenih projektom, radujemo se da vidimo i sertifikovane organske proizvode.
