Kada se obiđe farma krava porodice Matijević iz Erdevika, sa osmehom pomislite kako ima budućnosti za stočarstvo, jer su mladi momci, Sava i Nikola, čvrsto rešeni da se bave stočarstvom, da sačuvaju i unaprede porodičnu proizvodnju.
“Bavimo se proizvodnjom mleka i mesa, i naravno ratarstvom. Imamo oko 45 grla goveda od čega su 10 krave muzare. Obrađujemo oko 30 hektara zemlje, sve za potrebe farme. I brat i ja smo ostali na selu, brat je otišao da studira, ali se nadam da će i on nastaviti, da zajedno proširujemo farmu.” – kaže Sava.
“Četvrta sam godina, ima tu još ispita. Planiram da se vratim, aposlutno, ali opet trebalo bi da tu postoji motiv, neka bolja cena naših proizvoda, da zadrži mlade na selu.” – smatra Nikola.
CENA MLEKA NE PRATI TROŠKOVE ULAGANJA
U štalama je holštajn, a na muži je trenutno 10-ak krava, koje u proseku daju 20-ak litara mleka. Isplata je redovna, ali cena mleka ne prati troškove proizvodnje, posebno sada kada su žitarice veoma skupe, gledajući iz ugla stočara, kažu naši domaćini.
“Spram svih troškova koji prate proizvodnju mleka, cena mleka je niska. Cena goriva raste, a cena mleka ostaje ista.” – ističe Sava.
“Cena mleka i bikova ne možemo reći da je dobra, kada pogledamo cenu soje, na primer. Pa ko je lud da hrani bika, ako tu soju može da proda za 90 dinara. Mi ovo volimo da radimo, pa žmurimo na neke stvari. U štalama smo od malena, pa sad gutamo, gutamo, ali ne znam dokle ćemo moći tako.” – dodaje Nikola.
IPAK, NEPRAVDA IH NAJVIŠE BOLI
Postoji nešto što posebno žulja ove mlade poljoprivrednike, a to je nepravda, tačnije nemogućnost da dođu do državne zemlje, iako po zakonu o pravu prečeg, na nju imaju pravo.
“Podnosili jesmo, nikada dobili nismo. Nismo se bunili, gurali, to nam je greška 100%. Ne može jedan čovek da dobije svu državnu zemlju. Nemamo hrane dovoljno, jer ne dobijamo državnu zemlju. Ne tražimo mi 15 hekatra, neka nam daju bar 5. Bar da nas ispoštuju, da ispoštuju zakon. Ove godine smo prvi put dobili 3 hektara, međutim, restitucija. Tako da ipak nismo radili tu zemlju. Nikada nismo radili ni jutro državne zemlje.” – ističe Nikola.
Planovi naših domaćin se odnose na unapređenje proizvodnje, ali prepreke kao što je ova, koče realizaciju. Oni se, međutim, ne predaju. Bilo bi lepo dobiti malo vetra u leđa, kažu Sava i Nikola, kako bi dokupili još neku priključnu mašinu, pa se nadaju da će na nekom od najavljenih konkursa i proći.
Mladi su, vole selo, vole stočarstvo, što je odličan preduslov za uspeh, ali se nadaju da će se poraditi malo i na opstanku sela. Voleli bi da se ljudi vrate, da ruralne sredine ožive, jer džaba traktora, zemlje i krava, ako nema komšija i ako su u tome usamljeni, dodaju naši domaćini.
