Bez stočarstva nema ni domaćeg seljaka
Gubitak posla u nekoj od državnih firmi, krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, primorao je mnoge meštane Bukovca i okolnih sela u opštini Mionica da se okrenu poljoprivrednoj proizvodnji. Među njima je i naš domaćin, Dragiša Lučić koji je 2006-te godine podigao farmu krava i od tada se bori da se održi u tržišnoj utakmici. Počeli su sa svega 5 krava simentalske rase a danas vode brigu 23 grla. Zbog trenutne steonosti krava, prosek mleka na dnevnom nivou je nešto manji, oko 230 litara dnevno predaje se mlekari već godinama a naš sagovornik kaže da, zbog velikog obima posla, iako su imali u planu, nisu mogli da se posvete i ozbiljnijoj proizvodnji sira i sličnih proizvoda.
Dragiša se za potrebe ishrane svojih grla bavi i ratarstvom i, kako je dodao, proizvođači tamošnjeg kraja u stalnom su preračunavanju oko dokupljivanja hrane, pre svega sena. Od ratarskih kultura najviše seje kukuruza, oko 7 hektara a na nešto manjim površinama gaji i pšenicu. Osvrćući se na poslednjih 11 godina bavljenja mlečnim govedarstvom, uprkos teškoj situaciji u toj grani poljoprivrede, Dragiša zaključuje da ne može da se požali svojim dosadašnjim uspehom u stočarstvu i dodaje da bez krava i bez stoke nema seljaka.
Zadovoljan je dinamikom isplate kao i cenom od 34 dinara za litar mleka. Na sva umatičena grla Dragiša ostvaruje pravo na subvencije i kaže da, kakve god da su trenutno, dobrodošle su. Ono što mu nedostaje jeste mogućnost obnove zastarele poljoprivredne mehanizacije i povoljniji podsticaji oko kupovine. Iako je godina bila teška, ovaj proizvođač iz mioničkog kraja, ne razmišlja o smanjenju broja svojih grla. Kaže da će već naći računicu. Jedini problem mu je, kako nam se požalio, što trenutno sam opslužuje celu farmu, s obzirom na to da mu je supruga zaposlena a deca studiraju. No, kako dodaje, ljubav prema tom poslu mu daje svakodnevnu snagu da istraje.
