Otkup ovčije vune u Šumadiji

Ovčarstvo je veoma važna privredna grana u Srbiji. Naša zemlja bogata je travnatim padinama, pa zbog toga od davnina predstavlja idealnu sredinu za uzgoj ovaca.

Prema nekim procenama zavoda za statistiku, na teritoriji Srbije  se uzgaja oko milion i sedam stotina hiljada ovaca, od kojih se oko 270 000 nalazi u Vojvodini, a preostalih 1 400 000 u južnoj i centralnoj Srbiji.

Osim za tov i priplod, ova grla nekada su veoma bila na ceni iz zbog vune – dobre, stare i kvalitetne. Do pre 15 godina međutim, otkup vune u Srbiji gotovo je bio zamro. A onda je taj tradicionalni poljoprivredni trend ponovo oživeo. Čim ljudi skinu zimske jakne, i u današnjoj Srbiji počinje i sezona šišanja ovaca.

Otkup vune u Srbiji ponovo oživeo

Dragan Zečević iz sela Prnjavor, nedaleko od Kragujevca, pre nešto više od decenije, uz otkup kože,  počeo je i otkup vune koju danas izvozi najviše u Bugarsku, ali i druge evropske zemlje.

U početku je to donekle bilo primitivno, priseća se Dragan. Vuna je kaže pristizala u džakovima, što je vrlo brzo iziskivalo i savremenije pristupe klasiranja, baliranja i pakovanja vune, te prilagođavanje evropskim standardima.

Zanimljivo je da u porodici Zečević nije bilo poljoprivrednika, posebno ne onih koji su se bavili ovčarstvom. O ovoj vrsti stoke ni Dragan ni sin Nenad, kada su započinjali ovaj posao kažu, nisu znali skoro ništa, sem da je ima u Srbiji.

Danas, klasu, kvalitet i vrstu vune, mogu da odrede već pod prstima. Više od decenije uživaju u ovom poslu i zadovoljno kažu da su zaokružili ceo proces otkupa vune u Srbiji.

U jeku sezone kada smo ih posetili, vuna je pristizala u džakovima, pravo sa ošišane ovce. U pogonima firme uverili smo se, sortirana je i razvrstavana po klasama. U sezoni se ovde dnevno sortira i do 12 tona vune.

Cenu diktira tržište i kvalitet

Cenu vune kažu Zečevići, svake godine odrđuju tržišta mnogo veća od našeg. Na nju opet utiče i kvalitet vune, koji je negde i presudan kada su količine koje će se izvesti u pitanju. Bitno je da se čim vuna stigne, proceni hoće li od onoga što je stiglo, negde u svetu moći da bude napravljena posteljina, džemper ili samo tepih.

Klasa se gleda po „mikronaži“ vlakana. Dobar sortirač mora golim okom da utvrdi, u trenutku, da li je vlakno prva klasa – debljine od 18 do 21 mikrona ili je druga klasa – gde je debljina vlakna do 23 mikrona.

Srbija nema ozbiljne i kvalitetne otkupljivače

Osim Bugarske, za koju Zečevići najviše izvoze i koja ima veliku tradiciju u vunarstvu, za našom vunom potražnja vlada i u Engleskoj, Francuskoj i Italiji.

Prethodnih godina na momente je potražnja bila čak i tolika da naši otkupljivači nisu mogli ni da postignu. Ali opet, osim Zečevića, u Srbiji ni danas nema mnogo ozbiljnih i kvalitetnih otkupljivača.

Jedna ovca daje između dva i tri kilograma vune, ali neke i do pet kilograma, zavisno od rase. Cena vune trenutno je u padu svuda u svetu, ali se izvoz ne smanjuje. Ono na šta naši domaćini još skreću pažnju jeste da bi proizvođači morali malo više povesti računa o kvalitetu vune svojih grla, jer to danas u Srbiji malo ko radi.

Opširnije pogledati u prilogu.