NEMA PEČENJARA I RESTORANA, NEMA NI PRODAJE JAGNJADI
Stočari u Braničevskom kraju našli su se u velikom problemu, stala je prodaja stoke. Njihovu jagnjad nema ko da kupi. Tržište je jednostavno nestalo sa zatvaranjem ugostiteljskih objekata. Naime, tamo nema prerađivača, niti klanica, te su im jedini kupci bile direktno pečenjare, ili nakupci koji nabavljaju meso za ugostiteljske objekte. Nakon što je radi vanrednog stanja na tu branšu stavljen katanac, u problemu su se našli i stočari tog kraja. Kako nam je rekao Zoran Jovanović, ovčar iz sela Milanovac kod Žagubice, ovo vanredno stanje je i njih dovelo baš dotle: do vanrednog stanja.
“Sve je to itekako uticalo na nas proizvođače. Nama su uglavnom kupci ljudi koji drže kafane, restorane, pečenjare, ali to je sada stalo. Mene ljudi zovu pitaju šta da rade, imam li ja kupaca, ali nemam, svi smo u problemu. Sada više nije problem cena, dali bi ljudi, samo da ima ko da kupi. Zato sada neki daju ponudu 230 dinara za kilogram, što je veoma malo, ali ako bi se ovde pojavili, mislim da bi im ljudi prodali i za tu mizeriju.” – kaže za naš portal Zoran Jovanović iz opštine Žagubica.
Nadaju se tamošnji stočari da će se situacija popraviti bar do 1. maja, datuma kada je prodaja stoke uvek bila veoma dobra.
OTKUP PRASADI U SREMU IDE BEZ VEĆIH PROBLEMA
Sada ćemo otići do svinjskog Srema, da proverimo kako ide prodaja stoke, tačnije prasadi i tovljenika. Prema rečima Zorana Erića, predsednika Asocijacije stočara Srema i Mačve, tamošnji svinjari su unazad tridesetak godina pretrpeli mnogo, pa će izdržati i ovo vanredno stanje. Problema je bilo na samom početku ove situacije, ali su se malo organizovali, te sada sve teče bez većih poteškoća.
“Pretrpeli smo mi velike padove cena, bombardovanje, kugu svinja, pa nismo odustali od ove proizvodnje. Tako nećemo ni sada, jer Sremci i Mačvani su vam kao mačke, uvek se dočekaju na noge. Međutim, kad god su krizna vremena onda se pojave razni ljudi. Pojavljuju se i sada razni mešetari koji žele da iskoriste ove trenutke i da na tuđoj muci zarade. Zbog toga su naši mlađi članovi napravili neke internet grupe gde smo tražili da se objavljuju ponuda i potražnja, da se prikažu što realnije cene i broj životinja koji se nudi. Tu ponudu i potražnju dostavljamo Agrotim logistici koji dalje te podatke prosleđuje robnim rezervama. Mislim da smo uspeli na jedan način da smanjimo uticaj crnog tržišta.” – smatra Erić.
POJEDINE KLANICE SNIZILE CENU TOVLJENIKA
Problem sa niskom cenom prasadi i nemogućnosti prodaje imale su naše kolege iz Šumadije recimo, ali oni sitniji proizvođači koji su direktno zavisni od pečenjara, dodaje naš sagovornik. Nastradali su i oni ljudi koji nisu imali strpljenja ili jednostavno nisu mogli da čekaju sa prodajom. Problem je detektovan i u pojedinim delovima Vojvodine, konkretno oko Subotice i Sombora, gde navodno postoje otkupna mesta na kojima je za prasad nuđena cena od oko 250 dinara, pa i manje. Sa druge strane, ljudi iz Srema i Mačve koji proizvode prasad za tovljače, nemaju takvih problema, ističe Erić.
“Cena prasadi je 300 dinara +pdv, čak možemo da primetimo i manji nedostatak prasadi. Što se tiče tovljenika, pojedine klanice su snizile cenu za oko 10 dinara, jedini svetao primer je Mitros koji je zadržao cenu od 210 dinara +pdv za toplu polutku. Na taj način opravdava svoje postojanje i ulaganje države.” – kaže Erić.
Cena tovljenika za farmersku robu je i dalje 160 dinara + pdv.
IZOSTALA POMOĆ POLJOPRIVREDI
Država je pre nekoliko dana izašla sa konkretnim merama za pomoć privredi, ali u tom paketu nije bila ni spomenuta poljoprivreda. To su primetili brojni poljoprivredni proizvođači, jer je setva u punom jeku, troškovi su veliki, a vanredno stanje apsolutno ima uticaja i na domaći agrar.
“Ja sam to pratio i nigde nisam ništa video da je neko spomenu poljoprivredu. Mislim da država to mora promeniti, jer upravo je ovo stanje dokaz da mi moramo biti samodovoljni sebi, jer šta ako se zatvore granice? Svaka država čuva svoju proizvodnju hrane. Naša država se mora okrenuti svom proizvođaču. Mi smo očekivali neke mere za pomoć poljoprivredi, iskreno. Sad se pominju neki prelemani na voće, ali bi bilo poželjno uvesti ih i za uvoz mesa, kako bismo jeli kvalitetno i domaće. Ogroman novac se troši na uvoz mesa koje možda tamo odakle dolazi ne zadovoljava standarde, a ovde je dobro, tako da država mora da reaguje.” – smatra Zoran Erić iz Asocijacije stočara Srema i Mačve.
