U ovom periodu godine u seoskim domaćinstvima je gužva, jer su u toku svinjokolji. Noževi se oštre, majstori rade, iz oranija se puši, kao i iz većine pušnica. Rekli bismo radostan period godine, međutim, razloga za veselje iz ugla tovljača svinja, nema. Razlog je veoma niska otkupna cena, a kako nam domaćini kažu, tokom poslednjih deset godina nije bilo teže situacije za svinjarstvo.
“Trenutna cena nije za veselje. Trenutna otkupna cena je 130 dinara, a farmerska i minifarmerska roba ide za 130-135+pdv. Juče smo videli Matijevićev cenovnik, on kupuje za 120 dinara + pdv, a Mitros za toplu polutku plaća 175 dinara, procenat mesa 58.” – kaže Zoran Erić predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve.
Kako bi svima bilo jasnije zašto je domaće svinjarstvo na kolenima, naglasićemo da je proizvođačka cena oko 160 dinara, te gubici nisu zanemarljivi. Najviše su pogođeni mali i srednji proizvođači, koji ovaj teret ne mogu da podnesu, ističe naš sagovornik.
“Naša proizvodna cena jeste 160 dinara. Poskupela je hrana, jer su žitarice poskupele. Kukuruz je sada oko 18-20 dinara, a sojina sačma je dostigla svoj maksimum u odnosu na protekle godine, prešla je 70 dinara. A to su osnovne komponente koje čine smesu za ugoj svinja.” – ističe naš sagovornik.
VELIKI PROBLEM JE UVOZ JEFTINOG ZAMRZNUTOG MESA
Prostom matematikom dolazimo do zaključka da gubitak po tovljeniku iznosi par hiljada dinara, te je teret na plećima stočara sada pretežak. Ako pratimo izveštaje iz Evrope, videćemo da su mnoge Evropske zemlje u sličnom problemu kada je cena mesa u pitanju. Ipak, oni imaju i veće podsticaje, dok u našoj zemlji spomenuti gubitak ne može da nadomesti ni postojeća subvencija u iznosu od hiljadu dinara, ističe Erić.
Pojava afričke kuge svinja u Nemačkoj, i prestanak njihovog izvoza u Kinu, stvorio je ogromne viškove. Uvoz jeftinog smrznutog mesa u Srbiju dodatno doprinosi teškoj situaciji kad je svinjarstvo u pitanju. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne sme da se krši, te se spomenuti uvoz ne može zabraniti.
“Najveći problem je što se uvoze jeftine prerađevine, odnosno jeftino smrznuto meso. Jedan šleper je 25 tona, a kada to prevedomo u žive svinje, koliko treba da se naprave uvežene viršle, to je oko 1000 komada. Dakle toliko manje prodatih domaćih svinja.” – kaže Erić.
GDE JE REŠNJE?
Preporuka Ministarstva da se ne uvoze žive svinje, za sada se još uvek poštuje. Međutim, pritisci su ogromni, te ako se to prekrši, domaće svinjarstvo će biti potpuno uništeno. A gde je rešenje? Naš sagovornik smatra da se ono mora potražiti u saradnji između svih onih koji učestvuju u lancu proizvodnje, prerade i prodaje svinjskog mesa.
“Prerađivači i trgovinski lanci imaju formirane cene svežeg mesa na nivou od 170 dinara žive vage, a kupili su ga po 130 dinara. I uvek postavljam pitanje šta se dogodilo sa tom razlikom? Zašto se tu ne može postići neki kompromis? Videli ste da su u Nemačkoj trgovinski centri ponudili da daju neke pare da se nadoknadi šteta tamošnjim proizvođačima. Tako nešto bi moglo i ovde da se uradi. Da ti veliki koji sada ostvaruju ekstra profit da i oni daju, a i država da bude medijator. Da se napravi neki fond iz kojeg bi se nadoknadila šteta koju sada trpe mala i srednja gazdinstva.” – naglašava naš sagovornik.
“Ne vredi na groblju plakati”, dodaje Erić, jer je o svemu ovome trebalo voditi računa ranije. Sa druge strane, rešenje je možda i u jedinstvu koje trenutno izostaje među proizvođačima, ističe naš sagovornik.
