Iako ima svega 54 godine, doktor veterinarske medicine, Boban Predolac, iza sebe ima zavidnu radnu biografiju. Po završetku Veterinarskog fakulteta u Beogradu, obreo se u velikom broju veterinarskih stanica i zavoda, državnih i privatnih farmi svinja, a pre nekoliko godina, odlučio je da svo stečeno znanje i novac, investira u sopstveni porodični biznis. Mali proizvođači će vremenom nestati, smatra Predolac, što je bio i jedan od glavnih razloga što se upustio u biznis uzgoja svinja, sa ciljem konstantnog povećanja broja grla. Prvi turnus su uselili 2018. godine, bez savremene opreme, u improvizovanim boksovima od drveta, sa polovnim ventilatorima, hranilicama, pojilicama, priseća se početničkih koraka naš sagovornik. Danas njegova farma svinja broji 2.800 grla, ima 6 renoviranih objekata, a celokupna proizvodnja je poluautomatizovana.
Danska genetika i srpska stručnost
Da bi farma bila uspešna, pored velikog broja grla, veoma su važni i rezultati koji se postižu tokom celog procesa i svih faza uzgoja, smatra Predolac. Kako ističe, tov svinja zahteva kontinuitet u proizvodnji, stalno prisustvo na tržištu, velika ulaganja, konstantan planski rad, a kao krajnji rezultat se dobija – kvalitetno meso.
Jedan od najvažnijih parametara kada je reč o tovu svinja je, kako dodaje naš sagovornik, ishrana životinja, a ona ne može da bude bazirana isključivo na žitaricama proizvedenim na imanju. Velike fabrike imaju povoljniji cenovni pristup ključnim sirovinama, a individualni proizvođači mogu da proizvedu kukuruz, ječam, pšenicu, soju, suncokret, ali kada stave na papir po kojoj ceni nabavljaju te sirovine pojedinačno, po njegovom mišljenju, više im se isplati da kupe hranu od proverenih kompanija.
Predolac kaže da je za uspešan tov ključan odabir dobre genetike, koja ima visok potencijal. Oni imaju F2 generaciju, prasad su uvežena iz Danske, gde su F1 nazimice rase landras i jorkšir, koja je ukrštena sa durokom, zbog bolje otpornosti na naše uslove gajenja.
Farma svinja u Bikovu primer dobre prakse
Boban i njegov sin Miloš, koji mu se, po završetku fakulteta, pridružio na farmi, svakodnevno obilaze i kontrolišu trenutno pet objekata na farmi, koji zadovoljavaju stroge tehnološke norme proizvodnje.
Da biste ostvarili vrhunske rezultate, u svakoj proizvodnji se moraju ispoštovati zadati normativi i parametri. Pri tome se poštuju i uslovi držanja u boksovima, koji zadovoljavaju kriterijume o dobrobiti životinja, i u pogledu smeštaja, provetrenosti prostora, ishrane, odmaranja.
Zbog deficita kvalitetne radne snage, domaći farmeri su prinuđeni da maksimalno automatizuju svoju proizvodnju. On je izrazio zabrinutost zbog drastičnog odliva broja radnika u poljoprivredi, neće biti ko da utovaruje svinje, pomuze krave, da vozi traktor, uz konstataciju da će za par godina mašine i oprema potpuno zameniti ljude na farmama.
Bez dobrih farmi svinja, teško će opstajati i klanice
Svinje se na njihovoj farmi zadržavaju od 75 do 120 dana, godišnje se u tri turnusa proizvede oko 8 i po hiljada tovljenika, prosečne težine 115 kilograma, koje se prodaju jednoj sremskoj klaničnoj industriji, sa kojom imaju uspešnu dugogodišnju saradnju.
Naš sagovornik smatra da bi situacija na tržištu bila stabilnija kada bi se svi držali ugovorenih obaveza, prema kojima bi proizvođači imali sigurnu godišnju proizvodnju i otkup od klaničara. Kako je naglasio, klaničari bi morali više da prate oscilacije na tržištu, naročito kada postoje ogromni dispariteti između cene tovljenika i inputa proizvodnje (hrane, goriva, struje…) i da preliju manji deo svog profita iz prerade mesa, ka svojim kooperantima. Jer, ako ne bude bilo proizvođača svinja, biće upitan i opstanak klaničara.
Visinom subvencija od hiljadu dinara po grlu je, kako kaže, zadovoljan, ali ima primedbu na sporu i komplikovanu administrativnu proceduru. Svestan je, kako kaže, da je obrada svih tih zahteva koje poljoprivrednici dostavljaju Upravi za agrarna plaćanja, obiman posao, ali bi trebalo da se nađu neki modaliteti koji bi ubrzali proceduru. Ti administrativni poslovi bi mogli da se prenesu npr. na Poljoprivredne stručne službe, budući da su oni svakodnevno na terenu i mogu da kontrolišu sve te dokumente.
Za sve manipulacije i špekulacije, počinioci mogu da se kazne obustavom subvencija ili gašenjem gazdinstva, ali je nepravedno da zbog manjeg broja nesavesnih proizvođača, trpe svi poljoprivrednici, nekada čekajući i po godinu dana na isplatu subvencija.
U planu i restoran u okviru farme
Boban, koji je ranijih godina imao prilike da obiđe brojne evropske farme svinja, kaže da mu je žao vremena kada su naše farme i stručnjaci bili uvaženiji od stranih, jer smo još tada radili po modelima poslovanja, koji su tek kasnije počeli da se primenjuju i u drugim zemljama Evrope.
Sada već davne 1985. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji, imali smo milion i sto hiljada krmača, dok je Danska, koja se smatra liderom u svinjogojstvu, imala svega 150 hiljada grla. Danas su se pozicije zarotirale, Danska ima milion i sto hiljada svinja, dok Srbija ne može da se pohvali sa više od 100 hiljada krmača.
Farme koje se danas grade u Danskoj, u bivšoj SFRJ su postojale još sredinom 80-tih godina prošlog veka. Bile su to savremene farme sa biogas postrojenjima, sa sistemom za preradu otpadnih voda, ali su se nakon raspada zemlje, one jedna po jedna ugasile. Oprema i objekti su, ističe Predolac, propali, ali su znanje, stručnost i potencijal ljudi ostali, i to bi trebalo da se iskoristi.
Voleo bi, kako nam je dodao na kraju naše posete, kada bi domaće stočarstvo povratilo staru slavu, nada se da će tome doprineti i njegova porodica. Raduje ga činjenica što se njegov sin Miloš, po završetku fakulteta, odlučio za farmerski posao, i što ima ambiciozne planove, kada je u pitanju razvoj farme.
Jedan od njih je i prerada mesa, a u perspektivi je i izgradnja ugostiteljskog objekta na imanju, po uzoru na slične u regionu, u kojem će posetioci malog sela Bikova, nadomak Subotice, moći da degustiraju slaninu i šunku, proizvedenu na farmi Predolac.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Boban Predolac, veterinar i stočar iz Bikova
