Sve više poljoprivrednih proizvođača „svaštari“ ne bi li opstalo!
Pre više od četiri decenije Marko Kizić se iz Mrkonjića u Republici Srpskoj doselio u Čurug. U vreme kada je i zasnovao porodicu, kada su mu se rodila oba sina i kada je počeo stvarati, imao je kaže jednog konja, jednu kravu i malo zemlje.
Od početka je međutim, imao ideju da se bavi raznovrsnom proizvodnjom kako bi okupljena porodica, uvek i sve proizvodila za sebe, pa onda i za druge. I tako je i četrdeset godina kasnije. Na Gazdinstvu Kizića, potvrđuje i sin Maksim, danas ima i ratarstva i stočarstva, a uskoro i voćarstva.
Iz cele raznovrsne proizvodnje na gazdinstvu Kizića, ratarstvo je međutim ostalo kao osnovna i primarna proizvodnja, a od nekadašnje jedne krave, danas na ovom gazdinstvu ima oko deset grla crvenog i crnog holštajna za mlečno govedarstvo, dok sa tovom bikova ova porodica ima loše iskustvo.
Nemaju mnogo grla, ali štalski prosek mleka je i do 36 litara po grlu. Maksim kaže da do takvog rezultata dolaze samo zahvaljujući dobroj i kvalitetnoj ishrani grla.
I pored količinski dobrog mleka, računica je nažalost diskutabilna. Mleko predaju seoskoj mlekari po ceni od 30 dinara sa zakasnelom isplatom, a matičenja, pregledi veterinara i prateća dokumentacija grla iziskuju odmah plaćanje. I tako je već neko vreme. Još jedna sušna godina u poslednjih nekoliko ostavila je posledice i na ovom gazdinstvu, kako u prinosima tako i u ishrani grla. Upravo zbog svega toga neizvesnog, naši domaćini još na početku znali su da će takoreći „svaštariti“ jer jedino tako možete i danas ostati i siti i konkurentni. Zato na ovom gazdinstvu ima i tovljenika i ovaca i koza.
Ozime kulture su posejane i čeka se neizvesno proleće za dalju setvu. Ono što će biti novina na ovom gazdinstvu jeste voćarstvo kojem već dugo godina teže. Ono što je kod nas pšenica u poljoprivredi, to je kažu šljiva u Bosni i zato su baš ovu voćnu kulturu izabrali za svoje zasade.
I ova porodica namerava da se poljoprivredom bavi isto kao i do sada. Jer ovakvim radom, slažu se i otac i sin, za njih će uvek biti. Voleli bi kada bi se cene proizvoda nekada bar približno izjednačile sa stalno rastućim cenama repromaterijala i usluga, da bar ta računica bude makar malo u plusu. Ovako, od sezone do sezone, vremenske prilike nisu jedino od čega ne znaju šta da očekuju. I sve ostalo je.
