Uzgoj NOJEVA – dobra poslovna prilika ili loša investicija?

0
99

Do pre nekoliko godina, farme nojeva bile su na listi najunosnijih biznisa, te su te ptice trkačice počele da se uzgajaju i na brojnim gazdinstvima i salašima po Srbiji. Posao je unosan i dalje, ali zbog nedostatka zakonske regulative, propisa za izgradnju klanica, ali i tržišta, uzgoj nojeva u našoj zemlji lagano zamire. Jedan od retkih farmera, koji se već dvadeset godina donkihotovski bori protiv svih nedaća koje su zadesile tu proizvodnju, Radivoj Olćan iz Zrenjanina, kaže da su ga upornost i strpljivost održali u tom poslu.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Država „zabila glavu“ u pesak, ostavila nojare na vetrometini

Ovaj vredni banatski domaćin, je oduvek voleo izazove, i nikada nije želeo da se bavi poslovima u kojima su se drugi već oprobali. Hteo je da započne jedinstvenu proizvodnju na našem podneblju, što je uzgoj nojeva početkom dvehiljaditih i bio. Prema njegovim rečima, tada je veliki broj domaćina investiralo novac u kupovinu tih afričkih ptica, od preduzetnika iz Holandije, koji ih je, što se kasnije ispostavilo, izigrao, jer uprkos ugovorima koje su potpisali, ništa od napisanog nije realizovano.

Golgota je, kako nam je rekao Rajko, kako ga svi od mila zovu, počela kada su ih strani partneri i država ostavili na vetrometini, da se snalaze sami, sa tek izgrađenim farmama, i bez klanice i sigurnog plasmana. Iako se mit o zabijanju glave u pesak, uglavnom vezuje za nojeve, čini se da je to ovoga puta učinila država – kaže naš sagovornik. Iako su tih godina farme nojeva nicale u svakom delu naše zemlje, ta proizvodnja nije zavedena u registar, jer su formulari pravljeni 60-tih godina, i nisu ažurirani. Kako nam je Rajko nezadovoljno rekao, u nomenklaturi životinja postoje žabe, zmije i slično, ali ne i nojevi, te njegova proizvodnja do dana današnjeg, uprkos svim naporima, nije mogla da uđe u registar.

Adama Sultan 1120x180

Gajenje nojeva u našoj zemlji, uprkos ogromnom potencijalu koji ima, još uvek nije prepoznato kao masovna proizvodnja, te spada u tzv. ekstremnu proizvodnju, za koju je potrebno iskustvo. I sve dok bude bilo tako, neće se ni moći proizvesti relevantne količine nojevog mesa i jaja, smatra Radivoj, jer će se, zbog potencijalnih rizika, poljoprivrednici nerado odlučivati za tu proizvodnju. Sve što je nesvakidašnje i nije odomaćeno, u našem narodu  je oduvek izazivalo skepsu, ističe Rajko. Promena svesti kod ljudi je Sizifov posao, težak, i često mu se čini uzaludan.

PROČITAJTE I...  Farma krava i mini zoo vrt u Takovu kod Uba

Nojevi se hrane isključivo prirodnom hranom

To nije sprečilo ovog banatskog ljubitelja životinja, da 2003-će godine kupi nekoliko parova nojeva, koji su stigli iz Francuske, i osnuje odgajivačnicu tih dugonogih ptica, koja se nalazi na kilometar od centra Zrenjanina, u ataru kod Fazanske šume. Za 19 godina, Rajkovom farmom prodefilovali su mnogi nojevi i nojke, danas ih je 16, a Juliška, koju je kupio prvu, se  i danas ponosno šepuri salašom. Društvo joj prave Smiljka, Gavra, Đura, Pera, Čeda, Niku, koje su krstili mnogobrojni posetioci ove priorodne oaze u Banatu.

galenika pylon 1120x85

U danu snimanja termometar je pokazivao 40 stepeni, ali to nije smetalo Rajkovim ljubimicama, koje dobro podnose tropske vrućine, ali i debele minuse. Nojeve drže i Norvežani, Danci, Holanđani, Španci, Italijani, Francuzi, a sve su to klime koje su atipične za te ptice poreklom iz vrele Afrike. To samo govori u prilog činjenici da su vrlo adaptabilne, kada pojedu obrok, mogu da funkcionišu bez hrane narednih 40 sati, koliko traje varenje hrane u njenom stomaku.

Radivoj ih hrani isključivo prirodnom hranom – lucerkom, kukuruzom, tritikalima, ovasem, uz dodatak vitamina. Zato je nojevo meso jako zdravo, ima manje masnoće od ćurećeg, te je pogodna i za dijabetičare.

PROČITAJTE I...  Farma krava i mini zoo vrt u Takovu kod Uba

Tri stotine nojevih jaja godišnje

Imao je Radivoj s početka ambiciozne planove na svojoj farmi, najpre se bavio tovom nojeva, jer je želeo da prodaje njihovo meso, koje je u evropskim zemljama, jedno od najtraženijih, ali je u nedostatku klanice, morao da odustane od te ideje. Vremenom se preorijentisao na proizvodnju pilića i nojevih jaja.

Kako objašnjava naš sagovornik, ženke nose jaja u proleće i na jesen, svaki drugi dan po jedno jaje, a u prirodnim uslovima to je oko šest – sedam jaja godišnje. Na farmi nojka ima drugačije uslove, budući da joj čovek „krade” jaja, da bi ih stavio u inkubator, u kojem ostaju 42-a dana. U nedostatku jaja, ženka noja nema na čemu da leži, te za godinu dana može da snese i do 60 jaja. Na Rajkovoj farmi taj broj je znatno veći, oko 300 godišnje.

U jedno nojevo može da stane i do 30 kokošijih

U jedno nojevo jaje, pojašnjava nam vlasnik ove farme, može da stane 25 – 30 kokošijih, 24 puta je teže, a sa samo jednim može da se nahrani 15 ljudi. Ovo najveće jaje na planeti posebno je aktuelno uoči Vaskrsa, kada Rajko ima i najviše porudžbina. Nojevo jaje je tvrđe i od dijamanta, ni noj, koji teži i do 150 kilograma, ne može da ga razbije.

Rajko ih trenutno prodaje po ceni od 3.500 dinara, ljuska je 2.000 dinara, dok je cena desetodnevnog pileta 140 evra. Veliko je i interesovanje dizajnerki luksuznih venčanica, za nojevim perjem, koja dostiže i cenu od 15 hiljada evra.

Voleo bi Rajko kada bi javnost postala svesnija i lekovitih svojstava nojeve masti. Pogodna je za lečenje bronhitisa, čira na želucu, ali i za druge bolesti. Cena kilograma nojeve masti je 10 hiljada dinara, ali je ona, po Rajkovom mišljenju znatno niža, ukoliko biste se lečili raznim lekovima.

PROČITAJTE I...  Farma krava i mini zoo vrt u Takovu kod Uba

Uzgoj nojeva isplativiji od tova bikova

Na naše pitanje da li je uzgoj  nojeva dobra poslovna prilika ili, pak, loša investicija, ovaj banatski domaćin kaže da je isplativije od tova bikova. Kako nam je objasnio, da biste utovili jednog bika, potrebna vam je tona zrnaste hrane, a kada ga prodate, čista zarada vam je dvesta evra po biku.

Jedan bik pojede hrane kao sedam nojeva. Noj od 14 meseci, kada se zakolje, ima 130 kilograma, a za njegovu ishranu je potrebno 100 evra, a može da se proda za 500 evra, te nije teško izvesti računicu o isplativosti. Ako se tome doda i podatak da se kilogram nojevine na inostranom tržištu prodaje po ceni od 50 do 250 , a da je nojeva koža između 200 i 280 evra, jasna je računica.

Sve su to pozitivne strane bavljenja tim poslom, kaže Radivoj, ali sve dok ih budu kočili propisi, koji su godinama samo u pripremi, nikako da budu i usvojeni, ta stočarska grana neće imati perspektivu u našoj zemlji. Važna je, dodaje on, i saradnja sa stranim partnerima koji bi ponudili biznis plan, uložili novac, ali bili i dodatna spona kada je reč o izvozu i plasmanu robe na strana tržišta.

Ali u iščekivanju realizacije svih neophodnih preduslova, Rajko će uživati u penzionerskim danima sa dragim prijateljima, i voditi računa da njegove trometarske ptice trkačice, ne probiju salašarsku ogradu, jer bi na putevima u gradu, u trku, prekoračile dozvoljene brzine.

Sagovornik: Radivoj Olćan iz Zrenjanina, uzgajivač nojeva

Prethodni tekstŠljiva: Uslovi za uzgoj i izbor sorti
Sledeći tekstBeli slez – gajenje i upotreba u lekovite svrhe

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime