Beli slez je biljka koja sadrži sluz. U narodu je poznata kao borac protiv kašlja, ali ova biljka ima mnogo šire dejstvo od lečenja respiratornih problema. Šta sve leči i kako se gaji saznaćete u narednim redovima.
Lekovita svojstva belog sleza
U medicinskim radovima Galena i Hipokrata beli slez je nazvan „biljka za bilo koju bolest“. Ima antiinflamatorno, zaštitno, ekspektorantno i antitustičko delovanje. Lekovit je zbog visokog sadržaja polisaharida, koji u vodenim ifuzama povećavaju zapreminu i tankim slojem prekrivaju sluznicu. Na taj način je štiti od nadražaja. Takođe, sprečava kontakt toksina sa sluzokožom i aktivnosti upalnog procesa, te omogućava brze zarastanje erozija i čireva.
Koren belog sleza koristi se za smanjivanje viskoznosti brohnijalnog sekreta i refleksnog efekta iskašljavanja. Preparati belog sleza koriste se za veliki kašalj, akutne respiratorne bolesti, hornični bronhitis, itd.
Takođe, koristi se kod gastritisa, dijareje, čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu, kao i povećanje kiselosti želuca. Pored toga, primenjuje se i kod poremećaja mokrenja i zapaljenja bubrega, a u dermatologiji obloge i lonsioni od belog sleza se koriste protiv ekcema, sporijaze, rozacee, opekotina, saboroinčnog dermatitisa lica, itd.
I kad bismo pomislili da je tu kraj, prevarili bismo se. Ova biljka se još može upotrebiti i za lečenje očnih bolesti poput čmička i konjuktivitisa.
Uslovi za uzgoj
Beli slez se gaji zbog korena, listova i cvetova. Koren ima najviše sluzi (oko 35%).
Beli slez raste u umerenom pojasu Evroazije, po vlažnim livadama, pored reka, na obodima poplavnih šuma. Reč je obiljci toplijeg podneblja, ali podzemni delovi odlično podnose hladnoću. Odgovara mu lako, duboko, rastresito i vlažno zeljište, nikako ne sme da se gaji na teškim tipovima zemljišta, poput smonice. Najviše voli rečne nanose koji su povremeno poplavljeni. Odlično podnosi zime i do -30 stepeni Celzijusovih, ali ne i duge suše.
Na jednom mestu se gaji godinu do dve, a na isto mesto vraća se posle 4-5 godina. Kao predusev mogu biti okopavine ili strna žita.
Setva belog sleza
Seje se u novembru – početkom decembra. Ako se ovaj termin preskoči može se posejati krajem februara. Što se tiče pripreme zemlje pred setvu, oranje se obavlja u jesen, minimum na dubinu od 30-40 cm. Ako se seje u jesen parcela se kultivira i drlja. Ako se seje u proleće, onda se u rano proleće obavlja površinska obrada zemljišta.
Prilikom đubrenja treba obratiti pažnju na fosfor i kalijum. Najbolje je koristiti NPK 10:20:15 prilikom pripreme zemljišta za setvu ili rasađivanje, u okvirnoj količino od 300-400 kg/ha.
Seme je jako sitno, pa se mora pomešati sa peskom kako bi se ravnomernije rasturilo. Seje se na dubinu 1-2 cm. Seje se na rastojanju od 50 cm između redova sa sejačicom.
Beli slez se može posaditi i iz rasada, ali je seme za rasad potrebno posejati u maju i junu. Za jedan kvadratni metar potrebno je oko 10 g semena, a dobija se oko 300 komada rasada. Dobijeni rasad se sadi na rastojanju od 30 cm između biljaka i 50 cm između redova.
Uzgoj
Potrebno je plevljenje okopavanje i prihrana. Plevljenje se radi stalno, a počinje čim se pojave prvi redovi. Međuredno okopavanje je veoma važno, jer zemlja mora da bude rastresita, bez korova i pokorice. Kada biljka dobije 3-4 lista radi se prvo međuredno okopavanje i proređivanje. Nakon mesec dana, kada biljke budu visoke 20-30 cm radi se drugo okopavanje i tad beli slez počinje brzo da raste.
Prihranjivanje se obavlja azotnim đubrivima u količini od 300 kg/ha. Obavlja se u dva navrata – sa prvim i drugim prašenjem. Slez napada buhač pa ga treba tretirati odgovarajućim insekticidom.
Berba belog sleza
Koren belog sleza se vadi u oktobru – novembru ili tokom proleća u martu. Opere se hladnom vodom, zatim se ljušti i seče uzduž, na 4 dela i na kraju suši u sušari na 60 stepeni. Od 4 kg svežeg korena dobija se 1 kg suvog.
List i cvet se beru nekoliko puta tokom vegetacije, ali se mora voditi računa da se ne obere više od trećine listova da ne bi naštetili korenu. Lišće se suši na tamnom mestu sa prirodnom promajom.
Berba cvetova vrši se i u prvoj i u drugoj godini starosti zasada. Cvetovi se suše na suncu. Od 8 kg svežih cvetova dobija se 1 kg suvih.
Beli slez je lek, može biti i hrana. U osušenom korenu belog sleza ima mnogo hranljivih materija, oko 75% raznih ugljenih hidrata. Zbog toga je on važan izvor skroba i šećera u slučaju gladi i rata, jer može da posluži za spravljanje hrane.
Važna napomena: Primena lekovitog bilja ili lekovitih delova biljaka je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema, trudnica ste ili dojilja obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
Referenca: Rulek, PSSS Snežana Stojković-Jevtić dipl. Ing., Agroinfonet
