Privredni značaj šljive nije samo u njenoj velikoj proizvodnji i izvozu, već i u tome, što je ona od davnina bila i ostala verni pratilac seljaka i za mnoge od njih glavni izvor prihoda. Njen glavni proizvod, rakija, vekovima je ublažavala tugu i bila prisutna u svim prilikama. Osim toga, šljiva ima veliku hranljivu i upotrebnu vrednost, što joj je obezbedilo vekovni prioritet nad drudim vrstama voća.
Ranije, a i danas voćari su imali najmanje problema u gajenju i prodaji proizvoda od šljive. Uvođenjem savremene agrotehnike još više će porasti značaj šljive na našu privredu u celini. Zbog svega navedenog treba savim smelo ići na podizanje novih savremenih zasada sa savremenim sortama.
Šljiva može da se gaji širom Srbije, sa manjim ili većim uspehom. Najviše stabala ima u brdsko-planinskim područijima, a najviše joj odgovara umereno –kontinentaslna klima sa godišnjim padavinama od oko 800mm. Sa uspehom se može gajiti do oko 700m nadmorske visine.
Što se zemljišta tiče ona daje najbolje rezultate na dubokim i strukturnim zemljištima. U pogledu zemljišta ona postavlja manje zahteve od većine drugih voćnih vrsta. Najbolje joj odgovaraju blago nagnuta zemljišta. Šljiva uspeva na svim položajima izuzev mrazišta.
Kada je reč o podlogama uglavnom se koriste sejanci dženerike kao podloga za šljivu. Međutim, većina sorti kalemljena na dženerici kasnije stupa u rodnost i manje je otporna prema mrazu. Zbog toga, sejanci nekih domaćih sorti šljiva, ako su nezaraženi šarkom, daju bolje rezultate u proizvodnji od dženerike.
Sortu šljive odabrati prema nameni
U pogledu sortimenta, prvi i osnovni uslov uspeha u proizvodnji šljive predstavlja pravilan izbor sorti prema nameni realizacije proizvodnje. Za naše agroekološke uslove u obzir dolazi samo nekoliko sorti.
1.Rane stone sorte, čiji plodovi sazrevaju do polovine avgusta, odnosno pre sezone bostana i grožđa. Plodovi su krupni, čvrsti i ukusni i dobro podnose transport i uglavnom se prodaju kao sveže stono voće.
2. Čačanska rana, koja je srednje bujna, samooplodna i dobro rađa.
3. Čačanska lepotica koja sazreva krajem jula. Ne treba zaboraviti ni Požegaču koja je stara, dobro poznata sorta, koja ima kvalitetne plodove koji se koriste u svežem stanju i za razne vidove prerade.
4. Stenlej je poznata američka sorta, čiji su plodovi teški oko 35 grama, privlačne spoljašnosti, ali njihov kvalitet ne zadovoljava u potpunosi sve zahteve potrošnje u svežem stanju, ni proizvodnje suvih šljiva. Ne podnosi najbolje transport, rano počinje da rađa i to dobro, ali ne baš svake godine.
5. Sorta Nada sazreva od 15. do 30. avgusta, plod je krupan oko 55 grama, dobrog kvaliteta, dobre rodnosti i tolerantan na virus šarke šljive i druge bolesti. Pogodna je za sve namene a posebno sušenje zbog visokog sadržaja suve materije koje plod nakuplja. Dobre je oplodnje, može da se gaji u čistom zasadu i jako je perspektivna sorta, obzirom na sve veću potražnju suve šljive.
6. Čačanska rodna je nastala ukrštanjem sorti Stenlej (Stanley) i Požegača. Sorta izuzetnog rodnog potencijala, koji dolazi do izražaja pri primeni kompletne agro i pomotehnike. Plod je sitan do srednje krupan (26,4 g, može dostići i preko 40 g), jajastog oblika. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, nekoliko dana pre Požegače. Plodovi dobro podnose transport. Veoma je rodna sorta, pogodna za sušenje, preradu i svežu potrošnju. Daje veoma kvalitetnu suvu šljivu, ali zahteva redovnu i oštru rezidbu.
Pored nabrojanih u Institutu za voćarstvo i po rasadnicima mogu se još naći: Čačanska najbolja, Čačanska šećer, Valjevka, Jelica, Valerija, Mildora, Timočanka, Boranka, Krina, Poznata plava, Zlatka, Divna, Petra, Lana.