Krompir spada u biljke koje bolesti najjače napadaju, te je na njih veoma osetljiv. Najveći broj bolesti na krompiru izazivaju gljivični paraziti, zatim virusna oboljenja, dok je znatno manje onih koje izazivaju bakterije. Postoji takođe izvestan broj neparazitnih oboljenja koja mogu prouzrokovati znatne štete na krompiru.
Bolesti krompira javljaju se u različito vreme i na različitim organima krompirove biljke počev od klice, pa preko korena, stolona, stabla i lista, sve do krtole, (od njenog formiranja, pa do kraja čuvanja u skladištu). Neke bolesti se javljaju samo na pojedinim organima biljke i napadaju samo krtole, korenov sistem i stolone, a druge samo listi i nadzemne delove, dok treće napadaju i jedno i drugo.
Zašto krompir napada veliki broj bolesti
Krompir je podložan napadu bolesti u toku svog rasta, u svim fazama vegetacionog perioda, a isto tako i za vreme zimskog čuvanja uključujući i period pripreme krtola za sađenje. Ovako veliki broj bolesti i dug period napada na krompirovu biljku posledica je činjenice da krompir sadrži veliki procenat vode, kako u nadzemnoj, tako i u podzemnoj masi, te tako predstavlja odličan supstrat za razvoj bolesti.
Kako nastaju i kako se šire gljivična oboljenja
Zajedničko svim bolestima koje se javljaju na kropmpiru jeste da one pod određenim uslovima, mogu naneti ne samo manje ili veće štete proizvodnji krompira, već je mogu i sasvim uništiti, ako se blagovremeno ne preduzmu odgovarajuće mere zaštite. Otuda je borba protiv biljnih bolesti i štetočina sastavni i obavezni deo tehnološkog procesa proizvodnje krompira. Kako su gljivična oboljenja na krompiru najmnogobrojnija, neophodno je navesti njihove zajedničke opšte karakteristike.
Ove bolesti prouzrokuju sitne gljivice koje su nevidljive golim okom i mogu se identifikovati samo pod mikroskopom. To su patogene gljivice čiji organizam nije tako savršen da bi mogao da stvara, odnosno da vrši sintezu hrane za svoj razvoj, već se parazitski razvijaju na pojedinim delovima biljke ili krtole krompira.
Ove sitne nevidljive gljivice razmnožavaju se na sledeći način. Nevidljiv parazit gljive sačinjen je od isprepletanih tankih niti, koje se nazivaju micelije, i hrani se na podlozi krompira. Na njihovim krajevima, pod povoljnim uslovima razvoja, obrazuju se još sitniji reproduktivni organi koji se nazivaju spore. Nakon sazrevanja spore otpadaju i bivaju zahvaćene vetrom, vodom, insektima i prenesene na drugu biljku krompira. Obično tu klijaju i kroz prirodne otvore na listu (stome) ili kroz oštećena mesta na nadzemnim delovima ili krtoli prodiru u unutrašnjost biljke.
