„Vinogradarstvo je poezija poljoprivrede, a vino je poslednja čar te poezije“ – samo je jedno u nizu „zrnca znanja“, koje je poslužilo kao putokaz u ophođenju s vinom, mnogim ljubiteljima tog „božanskog nektara“. Među njima su bili i preci našeg domaćina, Veljka, ali je danas i on, kao nastavljač loze Laketa. Vinska priča porodice Laketa počela je davne 1956-te godine, kada je Veljkov deda, rodom iz okoline Šipova u Republici Srpkoj, kupio švapsku kuću u Crvenki, nadomak Kule, i zasadio prve čokote vinove loze. Taj čokot, u znak sećanja na začetnika proizvodnje, do danas nije izvađen.
Burad i alati iz prošlog veka
Sa puno emocija čuvaju naslednici deda Lakete i drvenu burad velikih zapremina, i do deset hiljada litara, koju je, znalački, svojeručno izrađivao, a koja se i dan danas mogu naći u pojedinim vinskim podrumima po Vojvodini.
Sačuvani su i stari vinogradarski alati i oruđa, poput muljače i prese, koji će jednog dana poslužiti kao muzejski primerci. Da bi Veljko, njegova supruga i ćerke dobili što više vina, svakom segmentu proizvodnje posvećuju maksimalnu pažnju.
Veljko kaže da im je ova godina, iako je bila sušna, bila naklonjena kada je reč o zrelosti i sadržaju šećera u grozdovima, te su uspeli da proizvedu oko 450 litara belog i crnog vina. Iako su se proteklih decenija, u njihovom porodičnom vinogradu, menjale razne sorte grožđa, četiri su se održale do današnjih dana. Od belih sorti gaje Smederevku i Italijanski Rizling, a od crnih Frankovku, Vranac i Probus.
Borba za očuvanje starih podruma u Crvenki
Budući da je Veljko otvoren za svaku preporuku svojih iskusnijih kolega vinara, oprobao se i u kupažiranju vina. Kako nam je rekao, spoj „Frankovke“ i „Vranca“ , sudeći po pozitivnim komentarima stalnih mušterija, bio je pun pogodak.
Veljko je pored svih dnevnih obaveza, angažovan i kao sekretar lokalnog Udruženja voćara i vinogradara, koje se nedavno izborilo za svoje prostorije, stari podrumi koji su u fazi adaptacije, ali im je, kako ističe, potrebna veća podrška opštine.
Većina tih podruma građena je početkom prošlog veka, a ovaj koji je u vlasništvu našeg domaćina, datira iz 1909-te godine. Njihova dubina je preko 30 metara, imaju dobru ventilaciju, i što je najvažnije, imaju stabilnu temperaturu, i leti i zimi, koje pogoduju skladištenju vina.
Vinski turizam razvojna šansa Crvenke
Proizvodili bi, kaže Veljko, tamošnji vinari i veće količine vina, ali se država prema malim vinarijama neretko odnosi maćehinski. Naš domaćin je izrazio nadu da će male porodične vinarije uspeti da se izbore za svoje mesto na tržištu, kvalitetom, a ne količinama, poput velikih komercijalno orijentisanih vinarija, kojih je sve više u našoj zemlji.
Kako je istakao na kraju naše posete njegovoj vinariji, Crvenka, koja ima dva veka dugu tradiciju proizvodnje vina, čime se meštani diče i ponose, itekako ima potencijala i za masovniju proizvodnju autohtonih sorti vinove loze, ali i za razvoj vinskog turizma, koji bi, uz keksaru i šećeranu, mogao da bude razvojna šansa tog bačkog mesta.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Veljko Laketa, uzgajivač vinove loze i proizvođač vina iz Crvenke
