Za samo četiri godine ukupna dobit delatnosti prerade i konzervisanja krompira je od 32.782.000 u 2021. došla do minusa od 419.000 dinara. Kako navode agroanalitičari, razlozi za ovakvo stanje su brojni.
Prvi i možda najvažniji su visoki troškovi proizvodnje i prerade.
Sam uzgoj krompira zahteva velika ulaganja, pa troškovi mogu dostići i do 5.000 evra po hektaru. Kada se na to dodaju poskupljenja goriva, đubriva i energenata, jasno je zašto poljoprivrednici i prerađivači imaju sve manju računicu.
Skladištenje krompira
Još jedan ozbiljan gubitak javlja se tokom skladištenja – procene govore da svake godine između 70.000 i 80.000 tona krompira propadne jer se čuva u neuslovnim skladištima bez adekvatne ventilacije i protivklijanih preparata. Sve to povećava krajnju cenu sirovine za preradu i direktno smanjuje konkurentnost.
Drugi veliki problem je uvozna konkurencija. Dok domaći prerađivači moraju da ponude krompir ili proizvode od krompira po ceni koja pokriva visoke troškove, uvoznici iz zemalja poput Holandije nude pomfrit po znatno nižoj ceni.
Primera radi, dok je domaći pomfrit koštao oko 200 dinara po kilogramu, uvezeni je bio dostupan za oko 155 dinara. Takva razlika potrošače i velike trgovačke lance prirodno usmerava na uvoznu robu. Zbog toga Srbija danas godišnje uvozi između 12.000 i 15.000 tona prerađenog krompira, jer domaća proizvodnja jednostavno ne može da zadovolji tražnju.
Osim finansijskih izazova, i sama proizvodnja sve teže funkcioniše. Klimatske promene, česte bolesti poput fitoplazme i napadi štetočina dodatno smanjuju prinose i kvalitet sirovog krompira.
Loša skladišta dodatno umanjuju vrednost i kvare kvalitet, pa prerađivači često ostaju bez dovoljne količine sirovine prihvatljivog kvaliteta. Kada se sirovina i obezbedi, problem nastaje u plasmanu – visoke marže trgovaca i dominacija velikih marketa čine da domaći proizvođači teško pronađu svoje mesto na policama.
Prerada krompira u Srbiji već godinama beleži pad
“Problem je i što najveći deo proizvodnje dolazi sa malih gazdinstava, u proseku od četiri do pet hektara, što onemogućava postizanje ekonomije obima. Takva rascepkanost proizvodnje znači i da se teško organizuje stabilna isporuka većih količina, što je ključni uslov za ozbiljne kupce i lance trgovina. Kada se tome doda činjenica da su subvencije koje država daje poljoprivrednicima znatno niže nego u Evropskoj uniji, jasno je zašto domaći proizvođači i prerađivači gube trku na tržištu”, navodi agroanalitičar Branislav Gulan.
Sve ove prepreke dovele su do situacije da sektor prerade krompira u Srbiji već godinama beleži pad i da ne uspeva da iskoristi potencijal domaće proizvodnje.
“Da bi se stanje popravilo, neophodno je ulaganje u modernizaciju skladišta, bolje organizovanje proizvođača kroz zadruge, veća podrška države i zaštita domaćeg tržišta od agresivnog uvoza. Bez ovih mera, teško je očekivati da će domaći prerađivači uspeti da se održe u trci sa mnogo jačom i organizovanijom konkurencijom iz inostranstva”, smatra Gulan.
Izvor: Biznis.rs
