Integralna zaštita je sistem u kojem se zaštita voćaka sprovodi sistemski i planski, uz korišćenje svih mera zaštita, čime se dolazi do smanjene potrebe za primenom hemijskih preprata, odnosno, pesticida, i to čak i do 40%. Šta podrazumeva integralna zaštita objašnjava Dušan Mladenović dipl. inž. zaštite bilja i savetodavac iz Poljoprivredne Savetodavne i stručne službe Srbije.
U integralnoj zaštiti koriste se sve raspoložive mera kako bi se suzbile bolesti, štetočine i korovi. To podrazumeva agrotehničke i mehaničke mere, pa tek na kraju i mere hemijske zaštite. To znači da se sredstva za zaštitu bilja upotrebljavaju samo kada štetni organizmi pređu ekonomski prag štetnosti.
Ekonomski prag štetnosti je stepen napada štetnih organizama čija bi vrednost suzbijanja premašila vrednost nanete štete. Drugim rečima, to znači da se u ovom sistemu dozvoljava prisustvo štetnih organizama, ali ispod ekonomskog praga štetnosti.
Stoga, stanje u voćnjaku mora da se prati kako bi se detektovao kritični broj insekata, pega na lišću i korova, kada je neophodno da se započne hemijska zaštita, a proizvođači moraju da budu obučeni za to, da prate sredstva informisanja i da imaju sa kim da se posavetuju koji je pravi preparat za korišćenje.
Važnost biološke ravnoteže
Problem je što proizvođači često sprovode veći broj tretiranja od neophodnog, a štete nisu izbegnute, pritom se uništava biološka ravnoteža u agroekosistemima. Sa druge strane, ukoliko je bogatija flora i fauna i složenija, utoliko je otpornija i u njoj efikasnije deluju mehanizmi prirodne regulacije brojnosti štetnih vrsta, bolje se održava plodnost zemljišta, oprašivanje biljaka, itd.
Važno je znati da se samo 1% organizama ubraja u štetne, a svi ostali su korisni ili potencijalno korisni. Integralna zaštita podrazumeva suzbijanje štetnih organizama iznad pragova njihove štetnosti primenom različitih metoda, sa davanjem prednosti prirodnoj regulaciji štetočina, bolesti i korova.
U integralnoj zaštiti, prag štetnosti se utvrđuje za svaku parcelu posebno, a u zavisnosti od očekivanog prinosa, osetljivosti sorte, cene plodova na tržištu, cene mera suzbijana. Neophodno je da se sagledaju svi uslovi sredine kako bi se dobili željeni rezultati.
Praćenje štetnosti i informisanje
Za praćenje štetočina (brojnosti, kretanja i razvoja) mogu se koristiti različite metode poput feromonskih klopki, lepljivih traka, svetlosnih lampi, vizuelnog pregleda, kao i otresanje sa stabala na belu tkaninu.
Veliku pomoć pruža Prognozno izveštajna služba zaštite bilja koja daje informacije o stanju na terenu za različite kulture na različitim mestima, kao i savete o pravovremenoj zaštiti i pravilnom izboru preparata, pogotovo sada kada su mnogi od njih ukinuti.
Prognozno-izveštajna služba upozorava proizvođače na pojavu, intenizitet napada, uslove za zarazu, pragove odluke za konkretne uslove, kao i optimalne rokove mera zaštite od štetnih organizama i daje preporuku koje preparate koristiti, a njihove izveštaje i savete portal Agrosaveti redovno prenosi.
Cilj upozorenja prognozno izveštajne službe je smanjenje šteta od štetnih organizama uz maksimalno uključivanje svih mera integralne zaštite bilja i minimalnu primenu pesticida. Ovakvim, pravilnim korišćenjem pesticida postiže se pre svega smanjenje upotrebe hemijskih sredstava, a samim tim se proizvodi zdravstveno ispravnije voće i pojeftinjuje se proizvodnja.
Primena sistema integralne zaštite bilja dovodi do manje upotrebe pesticida, pa prema tome i jeftinije zaštite, što je krajnji cilj. U zasadima voća direktni troškovi zaštite mogu biti smanjeni i do 40 %. Osim toga, smanjuje se i zagađenje životne sredine. Proizvođači moraju voditi takozvanu „knjigu polja“. Ovo je evidencija svih radova u voćnjaku, počev od analize zemljišta, priprema za sadnju i kasnijih radova u zasadu. Vodi se evidencija svih agrotehničkih mera, a posebno svih đubrenja, navodnjavanja i korišćenja pesticida.
