Porodica Stanković iz Malog Požarevca se unazad 40 godina bavi voćartsvom. Brda iznad sela su dala ogroman značaj njihovoj uspešnosti, jer ovaj potez veoma pogoduje ovoj grani poljoprivrede. Mladi voćar, Ilija Stanković se ozbiljno posvetio porodičnoj tradiciji te danas dve porodice Stankovića proizvode voće na 9 hektara. Zastupljene su breskve, šljive i mušmule. Sezonu koja je već iza nas, naš domaćin ocenjuje kao solidnu.
“Breskve su kod nas bile prvoklasne, 90% roda je bilo u prvoj klasi. Tako je bilo i sa šljivama, i sa ostalim voćem.” – kaže Ilija.
Stankovići su dugogodišnji proizvođači breskve, a već 30 godina su prisutni na beogradskoj pijaci, te ih kupci prepoznaju po kvalitetu. Veći deo robe plasiraju na pijaci, dok deo prodaju hladnjačama. U proizvodnju voća uključeni su svi članovi porodice, što naš domaćin smatra njihovom dobitnom kombinaciojom.
“U poslednje vreme se preporučuje tirolska priča, dakle da jedna porodica radi onoliko koliko sama može da odradi. Koliko traje naša proizvodnja, toliko dugo smo prisutni u Beogradu na pijaci, dakle tamo imamo tezgu 35 godina.” – priča nam naš domaćin.
MUŠMULA VEOMA TRAŽENA
Stankovići su i prepoznatljivi kupcima baš po breskvama i šljivama, te će u tom kontekstu i nastaviti svoj rad, ali su isto tako i jedni od retkih u Srbiji koji imaju zasad mušmula.
“Ja se sećam da smo mi oduvek imali mušmule, moji su ih oduvek gajili. Beremo ih u oktobru, a prodajemo u novebru. Sad razmišljam i da proširim zasad, jer su veoma tražene.” – dodaje Ilija.
Mušmule se beru tokom oktobra meseca, stavljaju u gajbe u kojima dozrevaju. Kako kaže Ilija, veoma ih lako prodaju na pijaci, mahom starijim ljudima koji znaju šta je mušmula, dok se oni mlađi, nakon što probaju, uvek vraćaju. Što se proizvodnje tiče, naš domaćin kaže da ovo voće nije ni malo zahtevna, kao i da ima solidnu cenu.
“Mušmula nije ni malo zahtevno voće. Veći deo posla se odvija tokom berbe. Ervinija je možda jedini problem, ali za sada se s njom uspešno borimo. Jedno stablo u punom rodu daje od 30 do 40 kilograma, a može i više. Isplativa jeste, jer su ulaganja veoma niska. Prošle godine je cena bila oko 120 dinara, a na početku sezone i do 150 dinara na veliko.” – ističe naš domaćin.
Ilija je mlad poljoprivrednik, koji vidi perpsektivu kada je voćarstvo u pitanju. Ipak, kaže da zaista treba uvesti malo reda kako na samom tržištu, tako i u birokratiji koja prati domaći agrar.
“Potrebno je uraditi dosta toga. Na primer, neophodna je malo bolja organizacija u vezi sa podsticajima. Prođe dosta vremena od podnošenja zahteva do konačne realizacije, ja za mladi zasad šljive koji sam podigao pre dve godine, još nisam dobio povraćaj.” – ističe naš sagovornik.
Inače, želje našeg domaćina su da očuva ovu porodičnu tradiciju, kao i da jednog dana na obroncima kod svog sela napravi i jednu malu vinariju. I ne sumnjamo da će u i tome uspeti.
