Nepovoljni vremenski uslovi, masovna trovanja pčela, falsifikovani med koji je preplavio domaće tržište – samo su neki od problema domaćih proizvođača meda. Smederevski pčelari kažu da ne pamte ovako lošu godinu. Ne isključuju ni mogućnost nestašice bagremovog ali i druge vrste meda.
Specijalizovane sajamske manifestacije, idealna su prilika malim proizvođačima da predstave svoje domaće proizvode. Da se povežu sa potencijalnim kupcima ali i da provere koliko je to što proizvode kvalitetno i posebno u odnosu na slične namirnice. Pričali smo sa Živoradom Sentić, pčelarem iz Smedereva, na prvom Sajmu cveća, meda, zimnice i vina u njegovom rodnom gradu. Živorad kaže da ne propušta ni Međunarodni sajam pčelarstva na Tašmajdanu, koji, kao član Saveza pčelarskih organizacija Srbije, posećuje unazad nekoliko godina. To je prilika da sa svojim kolegama ali i pčelarima iz regiona, razmenjuju informacije koje su od velikog značaja za uspešno pčelarenje. Bez dobre „potkovanosti“ znanjem, ali i ljubavi, nema ni napretka, smatra ovaj smederevski pčelar.
Znanje i ljubav temelj uspešnog pčelarenja
Za 20 godina, koliko se Živorad bavi pčelarstvom, ta perspektivna nauka, doživela je procvat i u našoj zemlji. Samo najozbiljniji proizvođači uspeli su da uhvate korak sa novim trendovima i inovacijama – dodaje Sentić. Dok degustiramo njegov livadski med, Živorad nam priča o svojim počecima u toj proizvodnji. Kaže da je 1999. nabavio dva roja. Danas, na njegovom placu nedaleko od Dunava, ima pedeset pčelinjih društava. Pčelarsko odelo postalo mu je uobičajena uniforma a nomadski način života svakodnevica, koju, kako uz osmeh dodaje, nizašta na svetu ne bi menjao. Pčele su njegova najveća ljubav i beg od gradske vreve. Često se relaksira uz zvuk njihovog vrednog zujanja, učeći svakog dana nešto novo o njihovom tajnom svetu.
Stati na put falsifikatorima meda
Pčelarima, dodaje Živorad, preostaje samo da pčelinji produkt pretoče u teglice. To je najbolja garancija potrošačima da je reč o prirodnom medu, a ne o nezdravoj kopiji. U velikom broju teglica po hipermarketima krije se prevara, neretko šećerni sirupi, koje prodaju dobro uigrani nesavesni proizvođači, napominje ovaj proizvođač. Niska cena jedan je od pokazatelja konzumentima da je reč o veštačkoj mešavini. Kako ističe, nijedan proizvođač u Srbiji za teglu svog prirodnog meda ne bi smeo da traži manje od 600 dinara. Na njegovom gazdinstvu šumski med možete da kupite za 600 dinara dok je kilogram livadskog meda 800 dinara.
Kako prepoznati prirodni med
Pitali smo ga za savet, kako najlakše da prepoznamo koji je kvalitetan a koji falsifikovani med. On na prvom mestu navodi da je najvažnije poverenje u proizvođača koji je ujedno spreman da vam prilikom kupovine objasni kako na osnovu same kozistencije meda da prepoznate da li je reč o falsifikatu. Za razliku od veštačkog meda, pravi med, kada se sipa ima neprekinutu nit. Takođe, okretanjem tegle vazduh koji se u njoj stvori treba da je u obliku velikog mehura, ne sme da se pojavi više mehurića.
700 kilograma zlatne tečnosti na pčelinjaku Sentića
Na izmaku ove proizvodne godine i smederevski pčelari sumiraju rezultate u proizvodnji meda. Malo ko od njih je ostvario zadovoljavajuće prinose, kaže naš sagovornik. Prinosi livadskog meda na njegovom pčelinjaku su bili solidni ali, kako nam se požalio, bagremovog meda će ove godine imati ispod proseka. Živorad ne isključuje ni mogućnost nestašice te vrste meda na tržištu, s obzirom na to da su loši vremenski uslovi prekidali cvetanje bagrema.
Ranijih godina, ovaj vredni pčelar uspeo je da proizvede i jednu tonu prirodnog meda. Ove će godine, kako ističe, biti zadovoljan i sa 700 kilograma zlatne lekovite tečnosti. Iako su mu prinosi ove godine nešto manji od očekivanog, kvalitet nije izostao. S obzirom na to da su oba njegova sina alergična na ubode tih insekata, u godinama koje slede, moraće samostalno da nastavi druženje sa pčelama. Nada se da će mu se uskoro javiti neki mlađi Smederevčani koji su spremni da se upuste u avanturu zvanu pčelarstvo.
